حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُجَالِدِ بْنِ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ بَيَانٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَعْدَ بْنَ أَبِي وَقَّاصٍ، يَقُولُ إِنِّي لأَوَّلُ رَجُلٍ أَهْرَاقَ دَمًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَإِنِّي لأَوَّلُ رَجُلٍ رَمَى بِسَهْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَقَدْ رَأَيْتُنِي أَغْزُو فِي الْعِصَابَةِ مِنْ أَصْحَابِ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم مَا نَأْكُلُ إِلاَّ وَرَقَ الشَّجَرِ وَالْحُبُلَةِ حَتَّى إِنَّ أَحَدَنَا لَيَضَعُ كَمَا تَضَعُ الشَّاةُ أَوِ الْبَعِيرُ وَأَصْبَحَتْ بَنُو أَسَدٍ يُعَزِّرُونِي فِي الدِّينِ لَقَدْ خِبْتُ إِذًا وَضَلَّ عَمَلِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ بَيَانٍ .
Бизга Умар ибн Исмоил ибн Мужолид ибн Саъид ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, у Баёндан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан (ривоят қилдики), у деди: мен Саъд ибн Абу Ваққос (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитдим: «Албатта, мен Аллаҳ йўлида биринчи бўлиб қон тўккан кишиман ва албатта, мен Аллаҳ йўлида биринчи бўлиб ўқ отган кишиман. Мен ўзимни Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бир гуруҳ билан ғазот қилаётганини кўрдим — биз дарахт барглари ва ҳублаҳ (бир ўсимлик меваси)дан бошқа нарса емас эдик, ҳатто биримиз қўй ёки туя гунгиллаганидек гунгилларди. Энди эса Бани Асад мени динда таълим бериб тарбияламоқчи бўлиб қолди. Агар шундай бўлса, мен зарар кўрган бўлардим ва амалим беҳуда кетган бўларди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Баённинг ривоятидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.