حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، حَدَّثَنَا حُصَيْنُ بْنُ نُمَيْرٍ أَبُو مِحْصَنٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ قَيْسٍ الرَّحَبِيُّ، حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ أَبِي رَبَاحٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَزُولُ قَدَمَا ابْنِ آدَمَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ عِنْدِ رَبِّهِ حَتَّى يُسْأَلَ عَنْ خَمْسٍ عَنْ عُمْرِهِ فِيمَا أَفْنَاهُ وَعَنْ شَبَابِهِ فِيمَا أَبْلاَهُ وَمَالِهِ مِنْ أَيْنَ اكْتَسَبَهُ وَفِيمَ أَنْفَقَهُ وَمَاذَا عَمِلَ فِيمَا عَلِمَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ مَسْعُودٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْحُسَيْنِ بْنِ قَيْسٍ . وَحُسَيْنُ بْنُ قَيْسٍ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَرْزَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Нумайр Абу Миҳсан ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Қайс ар-Раҳабий ривоят қилди, у деди: бизга Ато ибн Абу Робоҳ ривоят қилди, Ибн Умардан, у Ибн Масъуддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Қиёмат кунида Одам фарзандининг икки оёғи Рабби ҳузуридан бешта (нарса)дан сўралмагунча жилмайди: умрини нимага сарфлагани ҳақида, ёшлигини нимага ишлатиб ўтказгани ҳақида, молини қаердан топгани ва нимага сарфлагани ҳақида, ҳамда билган (илм)ига кўра нима амал қилгани ҳақида,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни Ибн Масъуддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (деб) фақат Ҳусайн ибн Қайснинг ҳадисидан биламиз. Ҳусайн ибн Қайс ҳадисда ёдлаш (ҳофиза) жиҳатидан заиф (деб) ҳисобланади. Бу бобда Абу Барза ва Абу Саиддан ҳам (ривоят бор).