حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ، عَنْ أَبِي حُذَيْفَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أُحِبُّ أَنِّي حَكَيْتُ أَحَدًا وَأَنَّ لِي كَذَا وَكَذَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو حُذَيْفَةَ هُوَ كُوفِيٌّ مِنْ أَصْحَابِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَيُقَالُ اسْمُهُ سَلَمَةُ بْنُ صُهَيْبَةَ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, Суфёндан, у Али ибн ал-Ақмардан, у Абу Ҳузайфадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мен бировни тақлид қилиб ҳикоя қилишим — менга фалон-фалон (нарса) берилса ҳам — мени хурсанд қилмайди (мен буни ёқтирмайман),» дедилар. Абу Исо деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Ҳузайфа эса куфалик бўлиб, ибн Масъуднинг шогирдларидандир, унинг исми Салама ибн Суҳайба дейилади.