حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، يَرْفَعُهُ قَالَ " ثَلاَثَةٌ يُحِبُّهُمُ اللَّهُ رَجُلٌ قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَتْلُو كِتَابَ اللَّهِ وَرَجُلٌ تَصَدَّقَ صَدَقَةً بِيَمِينِهِ يُخْفِيهَا أُرَاهُ قَالَ مِنْ شِمَالِهِ وَرَجُلٌ كَانَ فِي سَرِيَّةٍ فَانْهَزَمَ أَصْحَابُهُ فَاسْتَقْبَلَ الْعَدُوَّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَهُوَ غَيْرُ مَحْفُوظٍ . وَالصَّحِيحُ مَا رَوَى شُعْبَةُ وَغَيْرُهُ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ عَنْ زَيْدِ بْنِ ظَبْيَانَ عَنْ أَبِي ذَرٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَأَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ كَثِيرُ الْغَلَطِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у Абу Бакр ибн Айёшдан, у ал-Аъмашдан, у Мансурдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан марфуъ қилиб (ривоят қилди), у деди: «Уч (тоифа киши)ни Аллаҳ севади: кечаси туриб Аллаҳнинг китобини тиловат қилган киши; ўнг қўли билан садақа бериб, уни — чап қўлидан деди деб ўйлайман — яширган киши; ва бирор сарияда (кичик қўшинда) бўлиб, ҳамроҳлари мағлуб бўлганда, душманга (юзланиб) қарши турган киши.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўлдан ғарибдир ва у маҳфуз (сақланган, ишончли) эмас. Саҳиҳи эса Шуъба ва бошқалар Мансурдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан, у Зайд ибн Забёндан, у Абу Заррдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилганидир. Абу Бакр ибн Айёш кўп хато қиларди.