حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ حَاتِمٍ الأَنْصَارِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا بُنَىَّ إِنْ قَدَرْتَ أَنْ تُصْبِحَ وَتُمْسِيَ لَيْسَ فِي قَلْبِكَ غِشٌّ لأَحَدٍ فَافْعَلْ " . ثُمَّ قَالَ لِي " يَا بُنَىَّ وَذَلِكَ مِنْ سُنَّتِي وَمَنْ أَحْيَا سُنَّتِي فَقَدْ أَحَبَّنِي . وَمَنْ أَحَبَّنِي كَانَ مَعِي فِي الْجَنَّةِ " . وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ طَوِيلَةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ ثِقَةٌ وَأَبُوهُ ثِقَةٌ وَعَلِيُّ بْنُ زَيْدٍ صَدُوقٌ إِلاَّ أَنَّهُ رُبَّمَا يَرْفَعُ الشَّىْءَ الَّذِي يُوقِفُهُ غَيْرُهُ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ بَشَّارٍ يَقُولُ قَالَ أَبُو الْوَلِيدِ قَالَ شُعْبَةُ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ زَيْدٍ وَكَانَ رَفَّاعًا وَلاَ نَعْرِفُ لِسَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَنَسٍ رِوَايَةً إِلاَّ هَذَا الْحَدِيثَ بِطُولِهِ . وَقَدْ رَوَى عَبَّادُ بْنُ مَيْسَرَةَ الْمِنْقَرِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ عَنْ أَنَسٍ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَذَاكَرْتُ بِهِ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ فَلَمْ يَعْرِفْهُ وَلَمْ يُعْرَفْ لِسَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثُ وَلاَ غَيْرُهُ وَمَاتَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ سَنَةَ ثَلاَثٍ وَتِسْعِينَ وَمَاتَ سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ بَعْدَهُ بِسَنَتَيْنِ مَاتَ سَنَةَ خَمْسٍ وَتِسْعِينَ .
Бизга Муслим ибн Ҳотим ал-Ансорий ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий ривоят қилди, у отасидан, у Али ибн Зайддан, у Саид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилдики), у деди: Анас ибн Молик айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Эй ўғилчам, агар тонгни ва кечни қалбингда ҳеч кимга нисбатан ғаш (ғараз) бўлмаган ҳолда қаршилашга қодир бўлсанг, шундай қил,» дедилар. Сўнг менга: «Эй ўғилчам, бу менинг суннатимдандир. Ким менинг суннатимни тирилтирса, у мени севибди. Ким мени севса, жаннатда мен билан бирга бўлади,» дедилар. Ҳадисда узун бир қисса бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ушбу йўл жиҳатидан ҳасан ғарибдир. Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий ишончли (сиқа)дир, отаси ҳам ишончлидир. Али ибн Зайд эса саддуқ (рост сўзловчи)дир, бироқ у баъзан бошқалар мавқуф қилган (саҳобага тўхтатиб қолдирган) нарсани марфуъ қилиб (Набийга кўтариб) қўяди. (Абу Исо) деди: мен Муҳаммад ибн Башшорни эшитдим, у: Абул-Валид айтди, деди: Шуъба деди: бизга Али ибн Зайд ривоят қилди, у (ҳадисни) кўтарувчи (рофо) эди ва биз Саид ибн ал-Мусайябдан, Анасдан ушбу узун ҳадисдан бошқа ривоятни билмаймиз. Бу ҳадисни Аббод ибн Майсара ал-Минқарий Али ибн Зайддан, у Анасдан ривоят қилган ва унда Саид ибн ал-Мусайябдан деб зикр қилмаган. Абу Исо деди: мен буни Муҳаммад ибн Исмоилга айтиб эслатдим, аммо у уни танимади ва Саид ибн ал-Мусайябдан, Анасдан бу ҳадис ҳам, бошқаси ҳам маълум эмас. Анас ибн Молик тўқсон учинчи йили вафот этган, Саид ибн ал-Мусайяб эса ундан икки йил кейин — тўқсон бешинчи йили вафот этган.