حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ، قَالَ أَتَى عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أُوقِدُ تَحْتَ قِدْرٍ وَالْقَمْلُ تَتَنَاثَرُ عَلَى جَبْهَتِي أَوْ قَالَ حَاجِبِي فَقَالَ " أَتُؤْذِيكَ هَوَامُّ رَأْسِكَ " . قَالَ قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " فَاحْلِقْ رَأْسَكَ وَانْسُكْ نَسِيكَةً أَوْ صُمْ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ أَوْ أَطَعِمْ سِتَّةَ مَسَاكِينَ " . قَالَ أَيُّوبُ لاَ أَدْرِي بِأَيَّتِهِنَّ بَدَأَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Иброҳим Айюбдан, у Мужоҳиддан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у Каъб ибн Ужра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёнимга келдилар, мен қозон остида ўт ёқаётган эдим, битлар пешонамга — ёки: қошимга — тўкилиб тушаётган эди. (Расулуллаҳ): «Бошингдаги ҳашаротлар сени қийнаяптими?» дедилар. (Каъб) деди: мен: «Ҳа,» дедим. (Расулуллаҳ): «Бошингни қириб ташла ва бир қурбонлик сўй, ёки уч кун рўза тут, ёки олти мискинга таом бер,» дедилар. Айюб деди: уларнинг қайси биридан бошлаганларини билмайман. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.