حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَتِ الْيَهُودُ إِذَا حَاضَتِ امْرَأَةٌ مِنْهُمْ لَمْ يُوَاكِلُوهَا وَلَمْ يُشَارِبُوهَا وَلَمْ يُجَامِعُوهَا فِي الْبُيُوتِ فَسُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى : (يَسْأَلُونَكَ عَنِ الْمَحِيضِ قُلْ هُوَ أَذًى ) فَأَمَرَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُوَاكِلُوهُنَّ وَيُشَارِبُوهُنَّ وَأَنْ يَكُونُوا مَعَهُنَّ فِي الْبُيُوتِ وَأَنْ يَفْعَلُوا كُلَّ شَيْءٍ مَا خَلاَ النِّكَاحَ فَقَالَتِ الْيَهُودُ مَا يُرِيدُ أَنْ يَدَعَ شَيْئًا مِنْ أَمْرِنَا إِلاَّ خَالَفَنَا فِيهِ . قَالَ فَجَاءَ عَبَّادُ بْنُ بِشْرٍ وَأُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَاهُ بِذَلِكَ وَقَالاَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَفَلاَ نَنْكِحُهُنَّ فِي الْمَحِيضِ فَتَمَعَّرَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ قَدْ غَضِبَ عَلَيْهِمَا فَقَامَا فَاسْتَقْبَلَتْهُمَا هَدِيَّةٌ مِنْ لَبَنٍ فَأَرْسَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي آثَارِهِمَا فَسَقَاهُمَا فَعَلِمْنَا أَنَّهُ لَمْ يَغْضَبْ عَلَيْهِمَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: менга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Яҳудийлар, улардан бирор аёл ҳайз кўрса, у билан бирга таом емас, у билан бирга ичмас ва уйларда у билан бирга бўлмас эдилар. Шу ҳақда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўралган эди, Аллаҳ таоло: «Сендан ҳайз ҳақида сўрайдилар. Айтгин: у бир азоб (зарар)дир,» (оятини) нозил қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга: никоҳдан бошқа ҳамма нарсани қилиб, улар билан бирга таом ейишни, улар билан бирга ичишни ва уйларда улар билан бирга бўлишни буюрдилар. Яҳудийлар: «У бизнинг ишимиздан ҳеч нарсани қолдирмоқчи эмас, фақат унда бизга мухолиф бўлмоқчи,» дедилар. (Рови) деди: Шунда Аббод ибн Бишр ва Усайд ибн Ҳузайр Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдилар ва бу ҳақда у зотга хабар бердилар ва: «Эй Аллаҳнинг Расули, ҳайз вақтида улар билан жима қилмайликми?» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзлари ўзгарди, ҳатто биз у зотни уларга ғазабландилар деб ўйладик. Улар туриб кетдилар, уларни сут ҳадяси қарши олди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг ортидан (киши) юбордилар ва уларга сут ичирдилар. Шунда биз у зотни уларга ғазабланмаганларини билдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.