حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، وَرَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أُمَيَّةَ، أَنَّهَا سَأَلَتْ عَائِشَةَ عَنْ قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى : (إِنْ تُبْدُوا مَا فِي أَنْفُسِكُمْ أَوْ تُخْفُوهُ يُحَاسِبْكُمْ بِهِ اللَّهُ) وَعَنْ قَوْلِهِ : (مَنْ يَعْمَلْ سُوءًا يُجْزَ بِهِ ) فَقَالَتْ مَا سَأَلَنِي عَنْهَا أَحَدٌ مُنْذُ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " هَذِهِ مُعَاتَبَةُ اللَّهِ الْعَبْدَ فِيمَا يُصِيبُهُ مِنَ الْحُمَّى وَالنَّكْبَةِ حَتَّى الْبِضَاعَةُ يَضَعُهَا فِي كُمِّ قَمِيصِهِ فَيَفْقِدُهَا فَيَفْزَعُ لَهَا حَتَّى إِنَّ الْعَبْدَ لَيَخْرُجُ مِنْ ذُنُوبِهِ كَمَا يَخْرُجُ التِّبْرُ الأَحْمَرُ مِنَ الْكِيرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ عَائِشَةَ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Мусо ва Равҳ ибн Убода, Ҳаммод ибн Саламадан, у Али ибн Зайддан, у Умайядан ривоят қилдики, у Оишадан Аллаҳ таолонинг: «Агар дилингиздагини ошкор қилсангиз ёки яширсангиз, Аллаҳ унинг ҳисобини сиздан олади,» деган сўзи ҳақида ва: «Ким ёмонлик қилса, унинг жазосини кўради,» деган сўзи ҳақида сўради. Шунда (Оиша): «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраганимдан бери, ундан менга ҳеч ким бу ҳақда сўрамаган,» деди ва у зот: «Бу — Аллаҳнинг бандасига, унга етадиган иситма, кўрган бахтсизлиги (учун бўлган) танбеҳидир; ҳатто кишининг кўйлаги енгига қўйган бирор нарсасини йўқотиб, шу учун ташвишга тушиши ҳам (шундай танбеҳдир); токи банда ўз гуноҳларидан, қизил олтин босқондан (тоза) чиққани каби, (покланиб) чиқади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Оишанинг ҳадисидан ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадисидан биламиз.