حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ مِسْمَارٍ، هُوَ مَدَنِيٌّ ثِقَةٌ عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا أَنْزَلَ اللَّهُ هَذِهِ الآيَةَ : ( نَدْعُ أَبْنَاءَنَا وَأَبْنَاءَكُمْ ) دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلِيًّا وَفَاطِمَةَ وَحَسَنًا وَحُسَيْنًا فَقَالَ " اللَّهُمَّ هَؤُلاَءِ أَهْلِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у Букайр ибн Мисмордан — у мадиналик бўлиб, ишончли (сиқа)дир — у Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Аллаҳ ушбу оятни: «Ўғилларимизни ва ўғилларингизни чақирайлик...» (Оли Имрон сураси, 61) нозил қилганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Алий, Фотима, Ҳасан ва Ҳусайнни чақирдилар-да: «Эй Аллаҳим, ана шулар менинг аҳлимдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.