حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ صَبِيحٍ، وَحَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي غَالِبٍ، قَالَ رَأَى أَبُو أُمَامَةَ رُءُوسًا مَنْصُوبَةً عَلَى دَرَجِ مَسْجِدِ دِمَشْقَ فَقَالَ أَبُو أُمَامَةَ " كِلاَبُ النَّارِ شَرُّ قَتْلَى تَحْتَ أَدِيمِ السَّمَاءِ خَيْرُ قَتْلَى مَنْ قَتَلُوهُ " . ثُمَّ قَرَأَ : ( يَوْمَ تَبْيَضُّ وُجُوهٌ وَتَسْوَدُّ وُجُوهٌ ) إِلَى آخِرِ الآيَةِ قُلْتُ لأَبِي أُمَامَةَ أَنْتَ سَمِعْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَوْ لَمْ أَسْمَعْهُ إِلاَّ مَرَّةً أَوْ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا أَوْ أَرْبَعًا حَتَّى عَدَّ سَبْعًا مَا حَدَّثْتُكُمُوهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَأَبُو غَالِبٍ يُقَالُ اسْمُهُ حَزَوَّرُ وَأَبُو أُمَامَةَ الْبَاهِلِيُّ اسْمُهُ صُدَىُّ بْنُ عَجْلاَنَ وَهُوَ سَيِّدُ بَاهِلَةَ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у ар-Рабииъ ибн Субайҳдан ва Ҳаммод ибн Саламадан, улар Абу Ғолибдан (ривоят қилдики), у деди: Абу Умома Дамашқ масжидининг зинасига қадаб қўйилган (Хаворижнинг) каллаларини кўрди-да, Абу Умома: «(Булар) дўзахнинг итлари, осмон гумбази остидаги ўлдирилганларнинг энг ёмони. Ўлдирилганларнинг энг яхшиси эса — булар ўлдирган кишилардир,» деди. Сўнг (бу оятни) ўқиди: «(Қиёмат) кунида баъзи юзлар оқаради ва баъзи юзлар қоради...» — оятнинг охиригача (Оли Имрон сураси, 106). Мен Абу Умомага: «Сен буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганмисан?» дедим. У: «Агар мен буни бир марта ёки икки марта ёки уч марта ёки тўрт марта — токи етти (мартагача) санади — эшитган бўлганимдагина (айтмасдим, балки бундан ҳам кўп эшитганман, шунинг учун) сизларга буни айтиб бердим,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Абу Ғолибнинг исми Ҳазаввар дейилади. Абу Умома ал-Боҳилийнинг исми Судайй ибн Ажлондир, у Боҳила (қабиласи)нинг саййидидир.