حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ : ( يَسْتَفْتُونَكَ قُلِ اللَّهُ يُفْتِيكُمْ فِي الْكَلاَلَةِ ) فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " تُجْزِيكَ آيَةُ الصَّيْفِ " .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, Абу Бакр ибн Айёшдан, у Абу Ишоқдан, у ал-Бародан (ривоятки), у деди: Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Расулуллаҳ, «Сендан фатво сўрашади. Айт: Аллаҳ сизларга калола ҳақида фатво беради» (Нисо сураси, 176) (ояти ҳақида нима дейсиз?)» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Сенга (Нисо сураси охиридаги) ёз ояти кифоя қилади,» дедилар.