حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَصَابَ مِنَ امْرَأَةٍ قُبْلَةَ حَرَامٍ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ عَنْ كَفَّارَتِهَا فَنَزَلَتْ : ( أَقِمِ الصَّلاَةَ طَرَفَيِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِنَ اللَّيْلِ إِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّئَاتِ ) فَقَالَ الرَّجُلُ أَلِيَ هَذِهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ " لَكَ وَلِمَنْ عَمِلَ بِهَا مِنْ أُمَّتِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Сулаймон ат-Таймийдан, у Абу Усмондан, у Ибн Масъуддан (ривоят қилдики), бир киши бир аёлдан ҳаром ўпич олди, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб, ундан унинг каффоратини сўради. Шунда: «Намозни кундузнинг икки томонида ва кечанинг (кундузга) яқин соатларида тўкис адо эт! Албатта, яхшиликлар ёмонликларни кетказади.» (Ҳуд сураси, 114) — (ояти) нозил бўлди. Киши: «Эй Аллаҳнинг Расули, бу менга (хос)ми?» деди. У: «Сенга ва умматимдан унга амал қилган кишигадир,» дедилар. Абу Исо деди: «Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.»