حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، وَأَبُو مُوسَى مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَائِلٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى نَجْرَانَ فَقَالُوا لِي أَلَسْتُمْ تَقْرَءُونَ : ( يَا أُخْتَ هَارُونَ ) وَقَدْ كَانَ بَيْنَ عِيسَى وَمُوسَى مَا كَانَ فَلَمْ أَدْرِ مَا أُجِيبُهُمْ . فَرَجَعْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ " أَلاَّ أَخْبَرْتَهُمْ أَنَّهُمْ كَانُوا يُسَمُّونَ بِأَنْبِيَائِهِمْ وَالصَّالِحِينَ قَبْلَهُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ إِدْرِيسَ .
Бизга Абу Саъид ал-Ашажж ва Абу Мусо Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Ибн Идрис ривоят қилди, у отасидан, у Симок ибн Ҳарбдан, у Алқама ибн Воилдан, у ал-Муғийра ибн Шуъбадан (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени Нажронга юборди. Улар менга: ‹Сизлар: «Эй Ҳоруннинг синглиси» (Марям сураси, 28) деб ўқимайсизларми? Ҳолбуки Ийсо билан Мусо ўртасида бўлган (узоқ вақт) бўлган-ку,› дедилар. Мен уларга нима деб жавоб беришимни билмадим. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига қайтиб, унга буни хабар бердим. У: ‹Нега уларга: «Улар ўзларидан олдинги пайғамбарлари ва солиҳ кишиларнинг исмлари билан номланардилар,» деб айтмадинг?› дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир, биз уни фақат Ибн Идриснинг ҳадисидангина биламиз.