حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ أَبِي شُجَاعٍ، عَنْ أَبِي السَّمْحِ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ : (وهُمْ فِيهَا كَالِحُونَ ) قَالَ " تَشْوِيهِ النَّارُ فَتَقَلَّصُ شَفَتُهُ الْعُلْيَا حَتَّى تَبْلُغَ وَسَطَ رَأْسِهِ وَتَسْتَرْخِي شَفَتُهُ السُّفْلَى حَتَّى تَضْرِبَ سُرَّتَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак Саид ибн Язид Абу Шужўдан, у Абус-Самҳдан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар берди. У: «Ва улар у (дўзах)да юзлари буришган ҳолда бўлурлар,» (ояти ҳақида) деди: «Олов уларни қовуради, шунда унинг юқори лаби бошининг ўртасига етгунча қисқаради ва пастки лаби киндигига уриладиган даражада осилиб тушади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.