حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ ذَرٍّ، عَنْ يُسَيْعٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الدُّعَاءُ هُوَ الْعِبَادَةُ " . ثُمَّ قَرَأََ : (وقالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكُمْ إِنَّ الَّذِينَ يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِي سَيَدْخُلُونَ جَهَنَّمَ دَاخِرِينَ ) . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ مَنْصُورٌ وَالأَعْمَشُ عَنْ ذَرٍّ وَلاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ذَرٍّ . هُوَ ذَرُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْهَمْدَانِيُّ ثِقَةٌ وَالِدُ عُمَرَ بْنِ ذَرٍّ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Марвон ибн Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Заррдан, у Юсайъдан, у Нуъмон ибн Баширдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Дуо — ибодатнинг айнан ўзидир,» дедилар. Сўнг у: «Роббингиз деди: Менга дуо қилинглар, Мен сизларга ижобат қиламан. Албатта, Менга ибодат қилишдан кибр қилганлар яқинда хор бўлиб жаҳаннамга кирадилар,» (деган оятни) ўқидилар (Ғофир сураси, 60). У (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Мансур ва ал-Аъмаш Заррдан ривоят қилганлар, биз уни фақат Заррнинг ҳадисидан биламиз. У Зарр ибн Абдуллаҳ ал-Ҳамдоний бўлиб, ишончли (сиқа) кишидир, Умар ибн Заррнинг отасидир.