حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ حُنَيْفٍ، أَنَّ رَجُلاً، ضَرِيرَ الْبَصَرِ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يُعَافِيَنِي . قَالَ " إِنْ شِئْتَ دَعَوْتُ وَإِنْ شِئْتَ صَبَرْتَ فَهُوَ خَيْرٌ لَكَ " . قَالَ فَادْعُهُ . قَالَ فَأَمَرَهُ أَنْ يَتَوَضَّأَ فَيُحْسِنَ وُضُوءَهُ وَيَدْعُوَ بِهَذَا الدُّعَاءِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ وَأَتَوَجَّهُ إِلَيْكَ بِنَبِيِّكَ مُحَمَّدٍ نَبِيِّ الرَّحْمَةِ إِنِّي تَوَجَّهْتُ بِكَ إِلَى رَبِّي فِي حَاجَتِي هَذِهِ لِتُقْضَى لِي اللَّهُمَّ فَشَفِّعْهُ فِيَّ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ أَبِي جَعْفَرٍ وَهُوَ غَيْرُ الْخَطْمِيِّ وَعُثْمَانُ بْنُ حُنَيْفٍ هُوَ أَخُو سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Абу Жаъфардан, у Умора ибн Хузайма ибн Собитдан, у Усмон ибн Ҳунайдан (ривоят қилдики), кўзи ожиз бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Аллаҳга дуо қилинг, менга офият (шифо) берсин,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Истасанг, дуо қиламан; истасанг, сабр қиласан — бу сен учун яхшироқдир,» дедилар. У: «Дуо қилинг,» деди. (Рови) деди: Шунда у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга таҳорат олиб, таҳоратини гўзал қилишни ва шу дуо билан дуо қилишни буюрдилар: «Аллаҳим, мен Сендан сўрайман ва Сенга Набийинг Муҳаммад — раҳмат Набийси — воситасида юзланаман. Эй Роббим, мен ушбу ҳожатим борасида У воситасида Сенга юзландимки, у мен учун бажо қилинсин. Аллаҳим, уни менинг ҳақимда шафоатчи қилгин,» дедилар. (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир, уни фақат шу йўлдан, Абу Жаъфарнинг ҳадисидан биламиз; у (Абу Жаъфар) Хатмий эмас. Усмон ибн Ҳунай — у Саҳл ибн Ҳунайнинг биродаридир.