حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَرْجِسَ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا سَافَرَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ أَنْتَ الصَّاحِبُ فِي السَّفَرِ وَالْخَلِيفَةُ فِي الأَهْلِ اللَّهُمَّ اصْحَبْنَا فِي سَفَرِنَا وَاخْلُفْنَا فِي أَهْلِنَا اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ وَعْثَاءِ السَّفَرِ وَكَآبَةِ الْمُنْقَلَبِ وَمِنَ الْحَوْرِ بَعْدَ الْكَوْنِ وَمِنْ دَعْوَةِ الْمَظْلُومِ وَمِنْ سُوءِ الْمَنْظَرِ فِي الأَهْلِ وَالْمَالِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ وَيُرْوَى الْحَوْرِ بَعْدَ الْكَوْرِ أَيْضًا قَالَ وَمَعْنَى قَوْلِهِ الْحَوْرِ بَعْدَ الْكَوْنِ أَوِ الْكَوْرِ وَكِلاَهُمَا لَهُ وَجْهٌ يُقَالُ إِنَّمَا هُوَ الرُّجُوعُ مِنَ الإِيمَانِ إِلَى الْكُفْرِ أَوْ مِنَ الطَّاعَةِ إِلَى الْمَعْصِيَةِ إِنَّمَا يَعْنِي الرُّجُوعَ مِنْ شَيْءٍ إِلَى شَيْءٍ مِنَ الشَّرِّ .
Бизга Аҳмад ибн Абда аз-Заббий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Осим ал-Аҳвалдан, у Абдуллаҳ ибн Саржисдан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафарга чиққанларида шундай дер эдилар: «Аллаҳим, Сен сафарда ҳамроҳсан ва аҳлда (оилада) ўринбосарсан. Аллаҳим, сафаримизда бизга ҳамроҳ бўл ва аҳлимизда (оиламизда) бизнинг ўрнимизга (уларни асрагин). Аллаҳим, мен сафар машаққатидан ва (уйдан) қайтишдаги ғамгинликдан, (яхши) ҳолатдан кейин (ёмон ҳолатга) қайтиб кетишдан, мазлумнинг дуосидан ва аҳл ҳамда мол-мулкда ёмон манзарани кўришдан Сенга паноҳ тилайман.» (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. (Абу Исо) деди: «ал-ҳавру баъдал-кавн» (сўзи) «ал-ҳавру баъдал-кавр» тарзида ҳам ривоят қилинади. (Абу Исо) деди: унинг «ал-ҳавру баъдал-кавн» ёки «ал-кавр» деган сўзининг маъноси — икковининг ҳам бир йўналиши (изоҳи) бор. Айтилишича, у имондан куфрга ёки итоатдан маъсиятга қайтишдир; яъни бир нарсадан ёмонлик (сари) бошқа нарсага қайтишни англатади.