حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، وَهُوَ ابْنُ يَزِيدَ الْحِمْصِيُّ عَنْ بَقِيَّةَ بْنِ الْوَلِيدِ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ زِيَادٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَالَ حِينَ يُصْبِحُ اللَّهُمَّ أَصْبَحْنَا نُشْهِدُكَ وَنُشْهِدُ حَمَلَةَ عَرْشِكَ وَمَلاَئِكَتَكَ وَجَمِيعَ خَلْقِكَ بِأَنَّكَ الله لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ وَحْدَكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُكَ وَرَسُولُكَ . إِلاَّ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ مَا أَصَابَ فِي يَوْمِهِ ذَلِكَ وَإِنْ قَالَهَا حِينَ يُمْسِي غَفَرَ اللَّهُ لَهُ مَا أَصَابَ فِي تِلْكَ اللَّيْلَةِ مِنْ ذَنْبٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳайва ибн Шурайҳ — у Ибн Язид ал-Ҳимсий — Бақийя ибн ал-Валиддан, у Муслим ибн Зиёддан хабар берди. У деди: мен Анаснинг шундай деяётганини эшитдим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким тонгги вақтга кирганда: «Аллаҳим, биз тонгги вақтга кирдик, Сени гувоҳ қиламиз, Аршингни кўтарувчиларни, малоикаларингни ва барча махлуқотингни гувоҳ қиламизки, албатта Сен Аллаҳсан, Сендан ўзга илоҳ йўқ, ёлғиз Ўзингсан, Сенинг шаифинг йўқ, ва албатта Муҳаммад Сенинг банданг ва Расулингдир,» деса, Аллаҳ у кишининг ўша кунида қилган (гуноҳини) мағфират қилади. Агар уни шомга кирганда айтса, Аллаҳ унинг ўша кечада қилган гуноҳини мағфират қилади,» дедилар.» Абу Исо деди: бу ҳадис ғарибдир.