حَدَّثَنَا بِذَلِكَ الْقَاسِمُ بْنُ دِينَارٍ الْكُوفِيُّ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ الْكُوفِيُّ عَنْ إِسْرَائِيلَ بِهَذَا . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ خُنَيْسٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ الْقُرَشِيِّ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ بِلاَلٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " عَلَيْكُمْ بِقِيَامِ اللَّيْلِ فَإِنَّهُ دَأْبُ الصَّالِحِينَ قَبْلَكُمْ وَإِنَّ قِيَامَ اللَّيْلِ قُرْبَةٌ إِلَى اللَّهِ وَمَنْهَاةٌ عَنِ الإِثْمِ وَتَكْفِيرٌ لِلسَّيِّئَاتِ وَمَطْرَدَةٌ لِلدَّاءِ عَنِ الْجَسَدِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ بِلاَلٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَلاَ يَصِحُّ مِنْ قِبَلِ إِسْنَادِهِ . قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ يَقُولُ مُحَمَّدٌ الْقُرَشِيُّ هُوَ مُحَمَّدُ بْنُ سَعِيدٍ الشَّامِيُّ وَهُوَ ابْنُ أَبِي قَيْسٍ وَهُوَ مُحَمَّدُ بْنُ حَسَّانَ وَقَدْ تُرِكَ حَدِيثُهُ . وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ يَزِيدَ عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " عَلَيْكُمْ بِقِيَامِ اللَّيْلِ فَإِنَّهُ دَأْبُ الصَّالِحِينَ قَبْلَكُمْ وَهُوَ قُرْبَةٌ إِلَى رَبِّكُمْ وَمَكْفَرَةٌ لِلسَّيِّئَاتِ وَمَنْهَاةٌ لِلإِثْمِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي إِدْرِيسَ عَنْ بِلاَلٍ .
Буни бизга ал-Қосим ибн Динор ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Ишоқ ибн Мансур ал-Куфий, Исроилдан шуни (ривоят қилди). Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, у деди: бизга Абун-Назр ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Хунайс, Муҳаммад ал-Қурашийдан, у Робиа ибн Язиддан, у Абу Идрис ал-Хавлонийдан, у Билол (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тунда қоим бўлиш (таҳажжуд намози)ни лозим тутинглар, чунки у сизлардан олдинги солиҳларнинг одати эди. Ва албатта, тунда қоим бўлиш Аллаҳга яқинлаштирувчи, гуноҳдан қайтарувчи, ёмонликларга каффорат ва тандан касалликни қувиб чиқарувчидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни Билолнинг ҳадисидан фақат шу йўналишдан биламиз ва исноди жиҳатидан саҳиҳ эмас. У деди: мен Муҳаммад ибн Исмоилнинг шундай деганини эшитдим: Муҳаммад ал-Қураший — у Муҳаммад ибн Саид аш-Шомийдир, у Ибн Абу Қайсдир, у Муҳаммад ибн Ҳассондир, ва унинг ҳадиси тарк қилинган. Бу ҳадисни Муовия ибн Солиҳ, Робиа ибн Язиддан, у Абу Идрис ал-Хавлонийдан, у Абу Умомадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Тунда қоим бўлишни лозим тутинглар, чунки у сизлардан олдинги солиҳларнинг одати эди ва у Роббингизга яқинлаштирувчи, ёмонликларга каффорат ва гуноҳдан қайтарувчидир,» деб ривоят қилган. Абу Исо (Термизий) деди: бу Абу Идриснинг Билолдан (қилган) ҳадисидан саҳиҳроғдир.