حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ أَوَّلُ مَا ابْتُدِئَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ النُّبُوَّةِ حِينَ أَرَادَ اللَّهُ كَرَامَتَهُ وَرَحْمَةَ الْعِبَادِ بِهِ أَنْ لاَ يَرَى شَيْئًا إِلاَّ جَاءَتْ مِثْلَ فَلَقِ الصُّبْحِ فَمَكَثَ عَلَى ذَلِكَ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَمْكُثَ وَحُبِّبَ إِلَيْهِ الْخَلْوَةُ فَلَمْ يَكُنْ شَيْءٌ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِنْ أَنْ يَخْلُوَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга ал-Ансорий Ишоқ ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ишоқ хабар берди, у деди: менга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га набийликдан бошлаб берилган дастлабки нарса — Аллаҳ у зотни улуғлашни ва у орқали бандаларга раҳмат кўрсатишни ирода қилганида — у зот бирор нарсани (тушида) кўрсалар, у тонгнинг ёришидек (рўёбга чиқиб) келар эди. У зот Аллаҳ хоҳлаганча шу ҳолатда турдилар, ва у зотга ёлғизлик (хилват) севимли қилинди. У зотга ёлғиз қолишдан кўра севимлироқ нарса бўлмади.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.