حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ إِنَّكُمْ تَعُدُّونَ الآيَاتِ عَذَابًا وَإِنَّا كُنَّا نَعُدُّهَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَرَكَةً لَقَدْ كُنَّا نَأْكُلُ الطَّعَامَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ نَسْمَعُ تَسْبِيحَ الطَّعَامِ . قَالَ وَأُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِإِنَاءٍ فَوَضَعَ يَدَهُ فِيهِ فَجَعَلَ الْمَاءُ يَنْبُعُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " حَىَّ عَلَى الْوَضُوءِ الْمُبَارَكِ وَالْبَرَكَةِ مِنَ السَّمَاءِ " . حَتَّى تَوَضَّأْنَا كُلُّنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Исроил ривоят қилди, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: «Сиз (мўъжиза) оятларни азоб деб ҳисоблайсиз, биз эса уларни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида барака деб ҳисоблар эдик. Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан таом ер эдик ва таомнинг тасбеҳ айтаётганини эшитар эдик.» У деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир идиш келтирилди, у зот қўлларини унга қўйдилар ва сув бармоқлари орасидан қайнаб чиқа бошлади. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Муборак таҳоратга ва осмондан (нозил бўлаётган) баракага шошилинглар,» дедилар, ҳатто барчамиз таҳорат олдик.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.