وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمِنْهَالِ الضَّرِيرُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، عَنْ بَكْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيِّ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا مَعَ ابْنِ عَبَّاسٍ عِنْدَ الْكَعْبَةِ فَأَتَاهُ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ مَا لِي أَرَى بَنِي عَمِّكُمْ يَسْقُونَ الْعَسَلَ وَاللَّبَنَ وَأَنْتُمْ تَسْقُونَ النَّبِيذَ أَمِنْ حَاجَةٍ بِكُمْ أَمْ مِنْ بُخْلٍ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ الْحَمْدُ لِلَّهِ مَا بِنَا مِنْ حَاجَةٍ وَلاَ بُخْلٍ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ وَخَلْفَهُ أُسَامَةُ فَاسْتَسْقَى فَأَتَيْنَاهُ بِإِنَاءٍ مِنْ نَبِيذٍ فَشَرِبَ وَسَقَى فَضْلَهُ أُسَامَةَ وَقَالَ " أَحْسَنْتُمْ وَأَجْمَلْتُمْ كَذَا فَاصْنَعُوا " . فَلاَ نُرِيدُ تَغْيِيرَ مَا أَمَرَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Ва менга Муҳаммад ибн ал-Минҳол аз-Зарир ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Ҳумайд ат-Тавил Бакр ибн Абдуллаҳ ал-Музанийдан ривоят қилди, у деди: Мен Ибн Аббос билан Каъба ёнида ўтирган эдим, шунда унинг олдига бир аъробий (чўл араби) келиб: «Сизнинг амакиваччаларингизни асал ва сут ичираётганини, сизлар эса набиз (хурмо суви) ичираётганингизни кўряпман — бу сизлардаги эҳтиёжданми ёки бахилликданми?» деди. Ибн Аббос: «Аллаҳга ҳамд бўлсин, бизда на эҳтиёж, на бахиллик бор. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улови устида, орқасида Усома бор ҳолда келди ва сув сўради. Биз унга бир идиш набиз келтирдик, у ичди ва қолдиғини Усомага ичирди ҳамда: ‹Яхши ва гўзал қилдингиз, шундай қилаверинглар›, деди. Шунинг учун биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буюрган нарсани ўзгартиришни истамаймиз» деди.