حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ عَمْرٍو الأَزْدِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنْ بَيَانٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ مَا حَجَبَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُنْذُ أَسْلَمْتُ وَلاَ رَآنِي إِلاَّ ضَحِكَ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Амр ал-Аздий ривоят қилди, у деди: бизга Зоида, Баёндан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Жарир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, у деди: Ислом қабул қилганимдан бери Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени (ҳузуридан) тўсмадилар ва мени кўрган заҳоти, албатта, кулардилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.