حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، - الْمِصْرِيُّ - قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّاسُ يَتَحَرَّوْنَ بِهَدَايَاهُمْ يَوْمَ عَائِشَةَ قَالَتْ فَاجْتَمَعَ صَوَاحِبَاتِي إِلَى أُمِّ سَلَمَةَ فَقُلْنَ يَا أُمَّ سَلَمَةَ إِنَّ النَّاسَ يَتَحَرَّوْنَ بِهَدَايَاهُمْ يَوْمَ عَائِشَةَ وَإِنَّا نُرِيدُ الْخَيْرَ كَمَا تُرِيدُ عَائِشَةُ فَقُولِي لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرِ النَّاسَ يُهْدُونَ إِلَيْهِ أَيْنَمَا كَانَ فَذَكَرَتْ ذَلِكَ أُمُّ سَلَمَةَ فَأَعْرَضَ عَنْهَا ثُمَّ عَادَ إِلَيْهَا فَأَعَادَتِ الْكَلاَمَ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ صَوَاحِبَاتِي قَدْ ذَكَرْنَ أَنَّ النَّاسَ يَتَحَرَّوْنَ بِهَدَايَاهُمْ يَوْمَ عَائِشَةَ فَأْمُرِ النَّاسَ يُهْدُونَ أَيْنَمَا كُنْتَ . فَلَمَّا كَانَتِ الثَّالِثَةُ قَالَتْ ذَلِكَ قَالَ " يَا أُمَّ سَلَمَةَ لاَ تُؤْذِينِي فِي عَائِشَةَ فَإِنَّهُ مَا أُنْزِلَ عَلَىَّ الْوَحْىُ وَأَنَا فِي لِحَافِ امْرَأَةٍ مِنْكُنَّ غَيْرَهَا " . وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ عَوْفِ بْنِ الْحَارِثِ عَنْ رُمَيْثَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ شَيْئًا مِنْ هَذَا .وَهَذَا حَدِيثٌ قَدْ رُوِيَ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَلَى رِوَايَاتٍ مُخْتَلِفَةٍ . وَقَدْ رَوَى سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ نَحْوَ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ .
Бизга Яҳё ибн Дуруст ал-Мисрий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Одамлар ҳадяларини Оишанинг кунини пойлаб (беришга ҳаракат қилишар) эди. У деди: Менинг дугоналарим Умму Саламанинг ҳузурига тўпланиб: «Эй Умму Салама, одамлар ҳадяларини Оишанинг кунини пойлаб берадилар, биз ҳам Оиша истагандек яхшиликни истаймиз; бас, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтинг, у қаерда бўлсалар, одамларга унга ҳадя беришларини буюрсинлар,» дейишди. Умму Салама буни (Расулуллаҳга) айтди, аммо у ундан юз ўгирдилар. Сўнг у (яна) унга (Умму Саламанинг ҳузурига) қайтдилар, у эса гапни қайтариб: «Эй Расулуллаҳ, менинг дугоналарим одамлар ҳадяларини Оишанинг кунини пойлаб беришларини тилга олишди; бас, қаерда бўлсангиз, одамларга ҳадя беришларини буюринг,» деди. Учинчи марта шуни айтганида, у: «Эй Умму Салама, Оиша ҳақида менга озор берма! Чунки сизлардан ундан бошқа бирор аёлнинг либоси (ёпинчиғи) ичида бўлганимда менга ваҳий нозил бўлмаган,» дедилар. Баъзилар бу ҳадисни Ҳаммод ибн Зайддан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал тарзда ривоят қилган. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Бу ҳадисни Ҳишом ибн Урвадан, у Авф ибн ал-Ҳорисдан, у Румайсадан, у Умму Саламадан шу (мазмунга) ўхшаш нарса ҳам ривоят қилинган. Бу ҳадис Ҳишом ибн Урвадан турли ривоятлар билан ривоят қилинган. Сулаймон ибн Билол ҳам Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан Ҳаммод ибн Зайд ҳадисига ўхшаш ривоят қилган.