حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ عَنِ الْعُمْرَةِ أَوَاجِبَةٌ هِيَ قَالَ " لاَ وَأَنْ تَعْتَمِرُوا هُوَ أَفْضَلُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ قَوْلُ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا الْعُمْرَةُ لَيْسَتْ بِوَاجِبَةٍ . وَكَانَ يُقَالُ هُمَا حَجَّانِ الْحَجُّ الأَكْبَرُ يَوْمَ النَّحْرِ وَالْحَجُّ الأَصْغَرُ الْعُمْرَةُ . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ الْعُمْرَةُ سُنَّةٌ لاَ نَعْلَمُ أَحَدًا رَخَّصَ فِي تَرْكِهَا وَلَيْسَ فِيهَا شَيْءٌ ثَابِتٌ بِأَنَّهَا تَطَوُّعٌ وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِإِسْنَادٍ وَهُوَ ضَعِيفٌ لاَ تَقُومُ بِمِثْلِهِ الْحُجَّةُ وَقَدْ بَلَغَنَا عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ كَانَ يُوجِبُهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى كُلُّهُ كَلاَمُ الشَّافِعِيِّ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний ривоят қилди, бизга Умар ибн Али ривоят қилди, у ал-Ҳажжождан, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан умра ҳақида: «У вожибми?» деб сўралди. У: «Йўқ, лекин умра қилишингиз афзалдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу баъзи илм аҳлининг сўзидир, улар: «Умра вожиб эмас,» дедилар. Айтилар эдики: «Улар икки ҳаждир: катта ҳаж Қурбонлик кунидаги (ҳаж), кичик ҳаж эса умрадир.» Шофеий деди: «Умра суннатдир, биз уни тарк этишга рухсат берган бирорта кишини билмаймиз, унинг ихтиёрий (татаввуъ) экани ҳақида собит бирор нарса йўқ. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бир иснод билан ривоят қилинган, лекин у заиф бўлиб, унинг кабиси билан ҳужжат қоим бўлмайди. Бизга Ибн Аббосдан етиб келганки, у уни вожиб қилар эди.» Абу Исо (Термизий) деди: Буларнинг ҳаммаси Шофеийнинг сўзидир.