حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، وَمُسَدَّدٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَيَّرَ اسْمَ عَاصِيَةَ وَقَالَ " أَنْتِ جَمِيلَةُ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ва Мусаддад ривоят қилдилар. Улар: Бизга Яҳё Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у ибн Умардан ривоят қилди, дедилар. (Ривоятга кўра) Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Осия (деган) исмни ўзгартириб: «Сен Жамийладирсан», деди.
حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، أَنَّ زَيْنَبَ بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ، سَأَلَتْهُ مَا سَمَّيْتَ ابْنَتَكَ قَالَ سَمَّيْتُهَا بَرَّةَ فَقَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ هَذَا الاِسْمِ سُمِّيتُ بَرَّةَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُزَكُّوا أَنْفُسَكُمُ اللَّهُ أَعْلَمُ بِأَهْلِ الْبِرِّ مِنْكُمْ " . فَقَالَ مَا نُسَمِّيهَا قَالَ " سَمُّوهَا زَيْنَبَ " .
Бизга Исо ибн Ҳаммод ривоят қилди, бизга Лайс Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Атўдан хабар бердики, Зайнаб бинт Абу Салама ундан: «Қизингга нима деб исм қўйдинг?» деб сўради. У: «Унга Барра деб исм қўйдим», деди. Шунда у: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бу исмдан қайтарган, менга Барра деб исм қўйилган эди, шунда Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Ўзларингизни пок деб билманглар, Аллаҳ сизлардан ким тақводорроқ эканини билувчироқдир›, деди», деди. (Муҳаммад) деди: «Унга нима деб исм қўямиз?» (Зайнаб) деди: «Унга Зайнаб деб исм қўйинг», деди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُفَضَّلِ - قَالَ حَدَّثَنِي بَشِيرُ بْنُ مَيْمُونٍ، عَنْ عَمِّهِ، أُسَامَةَ بْنِ أَخْدَرِيٍّ أَنَّ رَجُلاً، يُقَالُ لَهُ أَصْرَمُ كَانَ فِي النَّفَرِ الَّذِينَ أَتَوْا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا اسْمُكَ " . قَالَ أَنَا أَصْرَمُ . قَالَ " بَلْ أَنْتَ زُرْعَةُ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Бишр — яъни ибнул-Муфаззал — ривоят қилди. У деди: Менга Башир ибн Маймун амакиси Усома ибн Ахдарийдан ривоят қилдики, Асрам деб аталадиган бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келган жамоа ичида эди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Исминг нима?» деди. У: «Мен Асрамман», деди. У: «Йўқ, сен Зуръасан», деди.
حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ، عَنْ يَزِيدَ، - يَعْنِي ابْنَ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، شُرَيْحٍ عَنْ أَبِيهِ، هَانِئٍ أَنَّهُ لَمَّا وَفَدَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَ قَوْمِهِ سَمِعَهُمْ يَكْنُونَهُ بِأَبِي الْحَكَمِ فَدَعَاهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ هُوَ الْحَكَمُ وَإِلَيْهِ الْحُكْمُ فَلِمَ تُكْنَى أَبَا الْحَكَمِ " . فَقَالَ إِنَّ قَوْمِي إِذَا اخْتَلَفُوا فِي شَىْءٍ أَتَوْنِي فَحَكَمْتُ بَيْنَهُمْ فَرَضِيَ كِلاَ الْفَرِيقَيْنِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أَحْسَنَ هَذَا فَمَا لَكَ مِنَ الْوَلَدِ " . قَالَ لِي شُرَيْحٌ وَمُسْلِمٌ وَعَبْدُ اللَّهِ . قَالَ " فَمَنْ أَكْبَرُهُمْ " . قُلْتُ شُرَيْحٌ قَالَ " فَأَنْتَ أَبُو شُرَيْحٍ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ شُرَيْحٌ هَذَا هُوَ الَّذِي كَسَرَ السِّلْسِلَةَ وَهُوَ مِمَّنْ دَخَلَ تُسْتَرَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَبَلَغَنِي أَنَّ شُرَيْحًا كَسَرَ بَابَ تُسْتَرَ وَذَلِكَ أَنَّهُ دَخَلَ مِنْ سِرْبٍ .
Бизга Робийъ ибн Нофиъ Язиддан — яъни ибнул-Миқдом ибн Шурайҳдан — у отасидан, у бобоси Шурайҳдан, у отаси Ҳониъдан ривоят қилдики, у қавми билан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келганида, (Расулуллаҳ) уларнинг уни Абул-Ҳакам деб куня билан чақираётганларини эшитди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни чақириб: «Албатта, Аллаҳ — У Ҳакамдир ва ҳукм Унга (хосдир). Нега Абул-Ҳакам деб куня қилинасан?» деди. У: «Қавмим бир нарсада ихтилоф қилсалар, олдимга келадилар, мен улар орасида ҳукм қиламан ва иккала томон ҳам рози бўлади», деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу нақадар яхши! Фарзандларингдан кимларинг бор?» деди. У: «Менда Шурайҳ, Муслим ва Абдуллаҳ (бор)», деди. У: «Уларнинг энг каттаси ким?» деди. Мен: «Шурайҳ», дедим. У: «Бас, сен Абу Шурайҳсан», деди. Абу Довуд деди: Мана шу Шурайҳ занжирни синган кишидир ва у Тустарга кирганлардандир. Абу Довуд деди: Менга етишича, Шурайҳ Тустарнинг эшигини синган, бу унинг ер остидаги йўлдан киргани сабабли эди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " مَا اسْمُكَ " . قَالَ حَزْنٌ . قَالَ " أَنْتَ سَهْلٌ " . قَالَ لاَ السَّهْلُ يُوطَأُ وَيُمْتَهَنُ . قَالَ سَعِيدٌ فَظَنَنْتُ أَنَّهُ سَيُصِيبُنَا بَعْدَهُ حُزُونَةٌ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَغَيَّرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم اسْمَ الْعَاصِ وَعَزِيزٍ وَعَتَلَةَ وَشَيْطَانٍ وَالْحَكَمِ وَغُرَابٍ وَحُبَابٍ وَشِهَابٍ فَسَمَّاهُ هِشَامًا وَسَمَّى حَرْبًا سَلْمًا وَسَمَّى الْمُضْطَجِعَ الْمُنْبَعِثَ وَأَرْضًا تُسَمَّى عَفِرَةَ سَمَّاهَا خَضِرَةَ وَشِعْبَ الضَّلاَلَةِ سَمَّاهُ شِعْبَ الْهُدَى وَبَنُو الزِّنْيَةِ سَمَّاهُمْ بَنِي الرِّشْدَةِ وَسَمَّى بَنِي مُغْوِيَةَ بَنِي رِشْدَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ تَرَكْتُ أَسَانِيدَهَا لِلاِخْتِصَارِ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ Маъмардан, у Зуҳрийдан, у Саъид ибнул-Мусайябдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилдики, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Исминг нима?» деди. У: «Ҳазн (қаттиқлик)», деди. У: «Сен Саҳл (текислик)сан», деди. У: «Йўқ, текислик босиб ўтилади ва менсизилади», деди. Саъид деди: Мен ундан кейин бизга қаттиқлик (машаққат) етади деб гумон қилдим. Абу Довуд деди: Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам Ос, Азийз, Атала, Шайтон, Ҳакам, Ғуроб, Ҳубоб ва Шиҳоб (деган) исмларни ҳам ўзгартирди ва уни (Шиҳобни) Ҳишом деб атади, Ҳарбни Салм деб атади, ал-Музтажиъни ал-Мунбаъис деб атади. Афира деб аталадиган бир ерни Хазира деб атади, Залолат (адашиш) жарлигини Ҳудо (ҳидоят) жарлиги деб атади, Бани Зиня (зино фарзандлари)ни Бани Ришда деб атади ва Бани Муғвия (адашиш ўғиллари)ни Бани Ришда деб атади. Абу Довуд деди: Қисқартириш учун уларнинг иснодларини тарк қилдим.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَقِيلٍ، حَدَّثَنَا مُجَالِدُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ لَقِيتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَقَالَ مَنْ أَنْتَ قُلْتُ مَسْرُوقُ بْنُ الأَجْدَعِ . فَقَالَ عُمَرُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الأَجْدَعُ شَيْطَانٌ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ҳошим ибнул-Қосим ривоят қилди, бизга Абу Ақил ривоят қилди, бизга Мужолид ибн Саъид Шаъбийдан, у Масруқдан ривоят қилди. У деди: Мен Умар ибнул-Хаттоб розияллаҳу анҳу билан учрашдим. У: «Сен кимсан?» деди. Мен: «Масруқ ибнул-Аждаъ», дедим. Шунда Умар деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни: «Аждаъ шайтондир», деганини эшитдим.
حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ رَبِيعِ بْنِ عُمَيْلَةَ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُسَمِّيَنَّ غُلاَمَكَ يَسَارًا وَلاَ رَبَاحًا وَلاَ نَجِيحًا وَلاَ أَفْلَحَ فَإِنَّكَ تَقُولُ أَثَمَّ هُوَ فَيَقُولُ لاَ إِنَّمَا هُنَّ أَرْبَعٌ فَلاَ تَزِيدَنَّ عَلَىَّ " .
Бизга ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Мансур ибнул-Муътамир Ҳилол ибн Ясофдан, у Робийъ ибн Умайладан, у Самура ибн Жундубдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ғуломингга (хизматкорингга) Ясор (қулайлик), Рабоҳ (фойда), Нажиҳ (муваффақиятли) ва Афлаҳ (ютуқли) деб исм қўйма. Чунки сен: ‹У шу ердами?› дейсан-у, у: ‹Йўқ›, дейди. Булар фақат тўртта, бас, менинг устимга кўпайтирма».
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ الرُّكَيْنَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَمُرَةَ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نُسَمِّيَ رَقِيقَنَا أَرْبَعَةَ أَسْمَاءٍ أَفْلَحَ وَيَسَارًا وَنَافِعًا وَرَبَاحًا .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга ал-Муътамир ривоят қилди. У деди: Мен ар-Рукайнни отасидан, у Самурадан ривоят қилаётганини эшитдим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қулларимизга тўртта исм — Афлаҳ, Ясор, Нофиъ ва Рабоҳ деб қўйишимиздан қайтарди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ عِشْتُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ أَنْهَى أُمَّتِي أَنْ يُسَمُّوا نَافِعًا وَأَفْلَحَ وَبَرَكَةَ " . قَالَ الأَعْمَشُ وَلاَ أَدْرِي ذَكَرَ نَافِعًا أَمْ لاَ " فَإِنَّ الرَّجُلَ يَقُولُ إِذَا جَاءَ أَثَمَّ بَرَكَةٌ فَيَقُولُونَ لاَ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى أَبُو الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ لَمْ يَذْكُرْ بَرَكَةَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Убайд Аъмашдан, у Абу Суфёндан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Агар Аллаҳ хоҳласа, яшасам, умматимни Нофиъ, Афлаҳ ва Баракат деб исм қўйишдан қайтараман». Аъмаш деди: Нофиъни зикр қилдими ёки йўқми билмайман: «Чунки киши келганида: ‹Шу ерда Баракат борми?› дейди, улар эса: ‹Йўқ›, дейдилар». Абу Довуд деди: Абуз-Зубайр Жобирдан, у Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшашни ривоят қилди, Баракатни зикр қилмади.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَخْنَعُ اسْمٍ عِنْدَ اللَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ رَجُلٌ تَسَمَّى مَلِكَ الأَمْلاَكِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ عَنْ أَبِي الزِّنَادِ بِإِسْنَادِهِ قَالَ " أَخْنَى اسْمٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етказиб айтди: «Қиёмат куни Аллаҳ табарака ва таолонинг ҳузурида энг манфур исм — ўзини «мулклар подшоҳи» деб атаган кишининг исмидир». Абу Довуд айтди: Буни Шуайб ибн Абу Ҳамза Абуз-Зиноддан ўз исноди билан ривоят қилиб: «Энг паст исм» деди.