حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كُنْتُ أَمْشِي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ بُرْدٌ نَجْرَانِيٌّ غَلِيظُ الْحَاشِيَةِ، فَأَدْرَكَهُ أَعْرَابِيٌّ فَجَبَذَهُ بِرِدَائِهِ جَبْذَةً شَدِيدَةً، حَتَّى نَظَرْتُ إِلَى صَفْحَةِ عَاتِقِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ أَثَّرَتْ بِهَا حَاشِيَةُ الْبُرْدِ مِنْ شِدَّةِ جَبْذَتِهِ، ثُمَّ قَالَ يَا مُحَمَّدُ مُرْ لِي مِنْ مَالِ اللَّهِ الَّذِي عِنْدَكَ. فَالْتَفَتَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ ضَحِكَ ثُمَّ أَمَرَ لَهُ بِعَطَاءٍ.
Исмоил ибн Абдуллаҳ: Менга Молик, у Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан айтиб берди: У: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан юрар эдим, у кишида ҳошия(чекка)си қалин Нажроний бурд (чопон) бор эди. Бир аъробий у кишига етиб олди ва ридоларини қаттиқ тортди — ҳатто мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг елкалари юзасига қарадим, унда бурднинг ҳошияси қаттиқ тортгани сабабли из қолдирган эди — сўнг: Эй Муҳаммад, менга ўзингдаги Аллаҳнинг молидан (беришни) буюр, деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга ўгирилдилар, сўнг кулдилар, сўнг унга ато (инъом) беришни буюрдилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ جَاءَتِ امْرَأَةٌ بِبُرْدَةٍ ـ قَالَ سَهْلٌ هَلْ تَدْرِي مَا الْبُرْدَةُ قَالَ نَعَمْ هِيَ الشَّمْلَةُ، مَنْسُوجٌ فِي حَاشِيَتِهَا ـ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي نَسَجْتُ هَذِهِ بِيَدِي أَكْسُوكَهَا. فَأَخَذَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُحْتَاجًا إِلَيْهَا، فَخَرَجَ إِلَيْنَا وَإِنَّهَا لإِزَارُهُ، فَجَسَّهَا رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اكْسُنِيهَا. قَالَ " نَعَمْ ". فَجَلَسَ مَا شَاءَ اللَّهُ فِي الْمَجْلِسِ، ثُمَّ رَجَعَ، فَطَوَاهَا ثُمَّ أَرْسَلَ بِهَا إِلَيْهِ. فَقَالَ لَهُ الْقَوْمُ مَا أَحْسَنْتَ، سَأَلْتَهَا إِيَّاهُ وَقَدْ عَرَفْتَ أَنَّهُ لاَ يَرُدُّ سَائِلاً. فَقَالَ الرَّجُلُ وَاللَّهِ مَا سَأَلْتُهَا إِلاَّ لِتَكُونَ كَفَنِي يَوْمَ أَمُوتُ. قَالَ سَهْلٌ فَكَانَتْ كَفَنَهُ.
Қутайба ибн Саид, Яъқуб ибн Абдураҳмондан, у Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан ривоят қилади: У: Бир аёл бурда (чопон) келтирди — Саҳл: Бурда нима эканини биласанми? деди. У: Ҳа, у — ҳошиясига тўқилган шамла (ридолик мато)дир, деди — У: Эй Расулуллаҳ, мен буни ўз қўлим билан тўқидим, сенга кийдирай (деб келтирдим), деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни — унга муҳтож ҳолда — олдилар, сўнг бизнинг олдимизга чиқдилар, у (бурда) уларнинг изори (бел мато)си эди. Қавмдан бир киши уни ушлаб кўрди ва: Эй Расулуллаҳ, буни менга кийдиринг, деди. У: «Ҳа» дедилар. У киши Аллаҳ хоҳлаганча мажлисда ўтирдилар, сўнг қайтдилар, уни ўраб, унга (ўша кишига) юбордилар. Қавм унга: Яхши қилмадинг, сен уни ундан сўрадинг, ҳолбуки сен у киши сўровчини (қуруқ) қайтармаслигини билар эдинг-ку, дедилар. У киши: Валлаҳи, мен уни фақат ўлган куним кафаним бўлиши учун сўрадим, деди. Саҳл: У(бурда) унинг кафани бўлди, деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يَدْخُلُ الْجَنَّةَ مِنْ أُمَّتِي زُمْرَةٌ هِيَ سَبْعُونَ أَلْفًا، تُضِيءُ وُجُوهُهُمْ إِضَاءَةَ الْقَمَرِ ". فَقَامَ عُكَاشَةُ بْنُ مِحْصَنٍ الأَسَدِيُّ يَرْفَعُ نَمِرَةً عَلَيْهِ قَالَ ادْعُ اللَّهَ لِي يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ. فَقَالَ " اللَّهُمَّ اجْعَلْهُ مِنْهُمْ ". ثُمَّ قَامَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ " سَبَقَكَ عُكَاشَةُ ".
Абул Ямон, Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: Менга Саид ибнул Мусайяб айтиб берди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу): Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитдим: «Умматимдан бир гуруҳ — улар етмиш минг(киши) — жаннатга киради, уларнинг юзлари ой ёритгандек ёритиб туради» дедилар. Шунда Уккоша ибн Миҳсан Асадий устидаги намира(йўл-йўл мато)ни кўтариб туриб: Менга Аллаҳга дуо қилинг, эй Расулуллаҳ, мени улардан қилсин, деди. У: «Аллаҳим, уни улардан қил» дедилар. Сўнг Ансордан бир киши туриб: Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга дуо қилинг, мени улардан қилсин, деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уккоша сени ўзиб кетди» дедилар.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قُلْتُ لَهُ أَىُّ الثِّيَابِ كَانَ أَحَبَّ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ الْحِبَرَةُ.
Амр ибн Осим, Ҳаммомдан, у Қатодадан, у Анасдан ривоят қилади: У (Қатода): Мен унга (Анасга): Қайси кийим Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга энг севимлироқ эди? дедим. У: Ҳибара (Яман йўл-йўл мато)си, деди.
حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي الأَسْوَدِ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ أَحَبُّ الثِّيَابِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَلْبَسَهَا الْحِبَرَةَ.
Абдуллаҳ ибн Абул Асвад, Муоздан: Менга отам, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга кийишга энг севимли кийим ҳибара (йўл-йўл мато)си эди, деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ تُوُفِّيَ سُجِّيَ بِبُرْدٍ حِبَرَةٍ.
Абул Ямон, Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: Менга Абу Салама ибн Абдураҳмон ибн Авф хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша (розияллаҳу анҳо) унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этганларида, ҳибара бурд (йўл-йўл чопон) билан ўраб (ёпиб) қўйилди.