حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ حَتَّى إِذَا كُنَّا بِالْبَيْدَاءِ - أَوْ بِذَاتِ الْجَيْشِ - انْقَطَعَ عِقْدٌ لِي فَأَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْتِمَاسِهِ وَأَقَامَ النَّاسُ مَعَهُ وَلَيْسُوا عَلَى مَاءٍ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ فَأَتَى النَّاسُ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَقَالُوا أَلاَ تَرَى إِلَى مَا صَنَعَتْ عَائِشَةُ أَقَامَتْ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِالنَّاسِ مَعَهُ وَلَيْسُوا عَلَى مَاءٍ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ . فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاضِعٌ رَأْسَهُ عَلَى فَخِذِي قَدْ نَامَ فَقَالَ حَبَسْتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسَ وَلَيْسُوا عَلَى مَاءٍ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ . قَالَتْ فَعَاتَبَنِي أَبُو بَكْرٍ وَقَالَ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَقُولَ وَجَعَلَ يَطْعُنُ بِيَدِهِ فِي خَاصِرَتِي فَلاَ يَمْنَعُنِي مِنَ التَّحَرُّكِ إِلاَّ مَكَانُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى فَخِذِي فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَصْبَحَ عَلَى غَيْرِ مَاءٍ فَأَنْزَلَ اللَّهُ آيَةَ التَّيَمُّمِ فَتَيَمَّمُوا . فَقَالَ أُسَيْدُ بْنُ الْحُضَيْرِ - وَهُوَ أَحَدُ النُّقَبَاءِ - مَا هِيَ بِأَوَّلِ بَرَكَتِكُمْ يَا آلَ أَبِي بَكْرٍ . فَقَالَتْ عَائِشَةُ فَبَعَثْنَا الْبَعِيرَ الَّذِي كُنْتُ عَلَيْهِ فَوَجَدْنَا الْعِقْدَ تَحْتَهُ .
Оиша айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан унинг баъзи сафарларида чиқдик; то Байдода — ёки Зотул-Жайшда — бўлганимизда, менинг бир маржоним (гарданбоғим) узилиб (тушиб) кетди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни қидиришга (тўхтаб) турди; одамлар ҳам у билан турди — улар сув (боши)да эмас ва улар билан сув (ҳам) йўқ эди. Одамлар Абу Бакрнинг олдига келиб: "Оиша қилган ишни кўрмайсанми? У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ва у билан бирга одамларни — улар сув (боши)да эмас ва улар билан сув йўқ (ҳолда) — тўхтатиб қўйди" дедилар. Бас Абу Бакр келди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бошини менинг сонимга қўйган, (аллақачон) ухлаб қолган эди. У: "Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ва одамларни — улар сув (боши)да эмас ва улар билан сув йўқ (ҳолда) — тўсиб қўйдинг" деди. (Оиша:) Абу Бакр мени койди ва Аллаҳ хоҳлаганча (сўзларни) айтди; ва қўли билан менинг биқинимга (нуқиб) турса бошлади; мени қимирлашдан фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сонимда (бошини қўйган) жойи тўсар эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — то сувсиз (ҳолда) тонгни очгунча — ухлади. Бас Аллаҳ таяммум оятини нозил қилди; улар таяммум қилдилар. Усайд ибн ал-Ҳузайр — у нуқаболардан (Ақаба нуқибларидан) бири эди — : "Бу сизнинг биринчи баракатингиз эмас (кўп баракатингиздан бири), эй Абу Бакр оиласи!" деди. Оиша: "Кейин мен миниб турган туяни турғаздик ва маржонни унинг остидан топдик" деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، وَابْنُ، بِشْرٍ عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا اسْتَعَارَتْ مِنْ أَسْمَاءَ قِلاَدَةً فَهَلَكَتْ فَأَرْسَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَاسًا مِنْ أَصْحَابِهِ فِي طَلَبِهَا فَأَدْرَكَتْهُمُ الصَّلاَةُ فَصَلَّوْا بِغَيْرِ وُضُوءٍ فَلَمَّا أَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم شَكَوْا ذَلِكَ إِلَيْهِ فَنَزَلَتْ آيَةُ التَّيَمُّمِ . فَقَالَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ جَزَاكِ اللَّهُ خَيْرًا فَوَاللَّهِ مَا نَزَلَ بِكِ أَمْرٌ قَطُّ إِلاَّ جَعَلَ اللَّهُ لَكِ مِنْهُ مَخْرَجًا وَجَعَلَ لِلْمُسْلِمِينَ فِيهِ بَرَكَةً .
Оиша (ривоят қилди): У Асмодан бир гарданбоғ (қилода) арият (вақтинча) олган эди; у (йўқолиб) ҳалок бўлди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларидан бир неча кишини уни излашга юборди; уларга намоз (вақти) етди; улар вузусиз намоз ўқидилар. Улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келганида, буни унга шикоят қилдилар; бас таяммум ояти нозил бўлди. Усайд ибн Ҳузайр: "Аллаҳ сенга яхши мукофот берсин; валлаҳи, сенга ҳеч қачон бир иш тушмадики, илла Аллаҳ ундан сенга бир чиқиш (йўл) қилди ва унда мусулмонларга бир барака қойди" деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَابْنُ نُمَيْرٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا مَعَ عَبْدِ اللَّهِ وَأَبِي مُوسَى فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَرَأَيْتَ لَوْ أَنَّ رَجُلاً أَجْنَبَ فَلَمْ يَجِدِ الْمَاءَ شَهْرًا كَيْفَ يَصْنَعُ بِالصَّلاَةِ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ لاَ يَتَيَمَّمُ وَإِنْ لَمْ يَجِدِ الْمَاءَ شَهْرًا . فَقَالَ أَبُو مُوسَى فَكَيْفَ بِهَذِهِ الآيَةِ فِي سُورَةِ الْمَائِدَةِ { فَلَمْ تَجِدُوا مَاءً فَتَيَمَّمُوا صَعِيدًا طَيِّبًا} فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ رُخِّصَ لَهُمْ فِي هَذِهِ الآيَةِ - لأَوْشَكَ إِذَا بَرَدَ عَلَيْهِمُ الْمَاءُ أَنْ يَتَيَمَّمُوا بِالصَّعِيدِ . فَقَالَ أَبُو مُوسَى لِعَبْدِ اللَّهِ أَلَمْ تَسْمَعْ قَوْلَ عَمَّارٍ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَاجَةٍ فَأَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ فَتَمَرَّغْتُ فِي الصَّعِيدِ كَمَا تَمَرَّغُ الدَّابَّةُ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَقُولَ بِيَدَيْكَ هَكَذَا " . ثُمَّ ضَرَبَ بِيَدَيْهِ الأَرْضَ ضَرْبَةً وَاحِدَةً ثُمَّ مَسَحَ الشِّمَالَ عَلَى الْيَمِينِ وَظَاهِرَ كَفَّيْهِ وَوَجْهَهُ . فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ أَوَلَمْ تَرَ عُمَرَ لَمْ يَقْنَعْ بِقَوْلِ عَمَّارٍ
Шақиқ айтди: Мен Абдуллаҳ (ибн Масъуд) ва Абу Мусо билан ўтирган эдим. Абу Мусо: "Эй Абу Абдурраҳмон, айтиб бер-чи, агар бир киши жунуб бўлиб, бир ой сув топмаса — намоз билан нима қилади?" деди. Абдуллаҳ: "Таяммум қилмайди — гарчи бир ой сув топмаса (ҳам)" деди. Абу Мусо: "Бас Моида сурасидаги шу оят — «...сув топмасангиз, пок тупроқ билан таяммум қилинг» — қанай (бўлади)?" деди. Абдуллаҳ: "Агар уларга шу оятда рухсат берилса — эҳтимол уларга сув совуқ бўлганида, тупроқ билан таяммум қиладиган бўлиб қолар эдилар" деди. Абу Мусо Абдуллаҳга: "Амморнинг сўзини эшитмаганмисан? (У:) ‹Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени бир ҳожат (юмуш)да юборди; мен жунуб бўлдим ва сув топмадим; бас мен ҳайвон ағдарилгандек тупроқда ағдарилдим; кейин Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келиб, буни унга зикр қилдим. У: «Сенга фақат қўлларинг билан шундай қилиш кифоя қилар эди» деди — кейин қўлларини ерга бир марта урди, кейин чап (қўлини) ўнг (қўли) устига ва кафтларининг устини ҳамда юзини маш қилди›" деди. Абдуллаҳ: "Умарни — Амморнинг сўзига қоне бўлмаганини — кўрмадингми?" деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ قَالَ أَبُو مُوسَى لِعَبْدِ اللَّهِ وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِقِصَّتِهِ نَحْوَ حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَقُولَ هَكَذَا " . وَضَرَبَ بِيَدَيْهِ إِلَى الأَرْضِ فَنَفَضَ يَدَيْهِ فَمَسَحَ وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ .
Шақиқ айтди: Абу Мусо Абдуллаҳга (шундай) деди — ва ҳадисни ўз қиссаси билан Абу Муовия ҳадиси наҳвида келтирди; фақат у: "Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Сенга фақат шундай демоқ (қилиш) кифоя қилар эди› деди ва қўлларини ерга урди, кейин қўлларини қоқди, кейин юзини ва икки кафтини маш қилди" деди.
حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ هَاشِمٍ الْعَبْدِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، - يَعْنِي ابْنَ سَعِيدٍ الْقَطَّانَ - عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحَكَمُ، عَنْ ذَرٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى عُمَرَ فَقَالَ إِنِّي أَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدْ مَاءً . فَقَالَ لاَ تُصَلِّ . فَقَالَ عَمَّارٌ أَمَا تَذْكُرُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِذْ أَنَا وَأَنْتَ فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْنَا فَلَمْ نَجِدْ مَاءً فَأَمَّا أَنْتَ فَلَمْ تُصَلِّ وَأَمَّا أَنَا فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ وَصَلَّيْتُ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَضْرِبَ بِيَدَيْكَ الأَرْضَ ثُمَّ تَنْفُخَ ثُمَّ تَمْسَحَ بِهِمَا وَجْهَكَ وَكَفَّيْكَ " . فَقَالَ عُمَرُ اتَّقِ اللَّهَ يَا عَمَّارُ . قَالَ إِنْ شِئْتَ لَمْ أُحَدِّثْ بِهِ . قَالَ الْحَكَمُ وَحَدَّثَنِيهِ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ مِثْلَ حَدِيثِ ذَرٍّ قَالَ وَحَدَّثَنِي سَلَمَةُ عَنْ ذَرٍّ فِي هَذَا الإِسْنَادِ الَّذِي ذَكَرَ الْحَكَمُ فَقَالَ عُمَرُ نُوَلِّيكَ مَا تَوَلَّيْتَ .
Абдурраҳмон ибн Абза отасидан (ривоят қилди): Бир киши Умарнинг олдига келиб: "Мен жунуб бўлдим ва сув топмадим" деди. У: "Намоз ўқима" деди. Аммор: "Эй амирул мўминин, эсламайсанми — мен ва сен бир сарияда (кичик қўшинда) эдик, жунуб бўлдик ва сув топмадик; сен эса намоз ўқимадинг; мен эса тупроқда ағдарилиб, намоз ўқидим. Бас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Сенга фақат қўлларингни ерга уриб, кейин пуфлаб, кейин улар билан юзингни ва икки кафтингни маш қилишинг кифоя қилар эди› деди" деди. Умар: "Аллаҳдан қўрқ, эй Аммор" деди. У: "Агар хоҳласанг, мен буни ривоят қилмайман" деди. Ҳакам: "Буни менга Ибн Абдурраҳмон ибн Абза отасидан, Зарр ҳадиси мисли ривоят қилди" деди; ва: "Менга Салама Заррдан, Ҳакам зикр қилган шу иснодда ривоят қилди: Умар: ‹Сен ўз зиммангга олган нарсани (масъулиятини) сенга топширамиз (ўзинг жавоб берасан)› деди" деди.
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، قَالَ سَمِعْتُ ذَرًّا، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، قَالَ قَالَ الْحَكَمُ وَقَدْ سَمِعْتُهُ مِنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى عُمَرَ فَقَالَ إِنِّي أَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدْ مَاءً . وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَزَادَ فِيهِ قَالَ عَمَّارٌ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنْ شِئْتَ لِمَا جَعَلَ اللَّهُ عَلَىَّ مِنْ حَقِّكَ لاَ أُحَدِّثُ بِهِ أَحَدًا وَلَمْ يَذْكُرْ حَدَّثَنِي سَلَمَةُ عَنْ ذَرٍّ .
Абдурраҳмон ибн Абза(нинг ўғли) отасидан (ривоят қилди): Бир киши Умарнинг олдига келиб: "Мен жунуб бўлдим ва сув топмадим" деди — ва ҳадисни келтирди; ва унда зиёда қилди: Аммор: "Эй амирул мўминин, агар хоҳласанг — Аллаҳ менга юклаган сенинг ҳақинг (сабабли) — буни ҳеч кимга ривоят қилмайман" деди; ва "Менга Салама Заррдан ривоят қилди" (сўзини) зикр қилмади.
قَالَ مُسْلِمٌ وَرَوَى اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هُرْمُزَ، عَنْ عُمَيْرٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ أَقْبَلْتُ أَنَا وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ يَسَارٍ، مَوْلَى مَيْمُونَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى دَخَلْنَا عَلَى أَبِي الْجَهْمِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ الصِّمَّةِ الأَنْصَارِيِّ فَقَالَ أَبُو الْجَهْمِ أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَحْوِ بِئْرِ جَمَلٍ فَلَقِيَهُ رَجُلٌ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِ حَتَّى أَقْبَلَ عَلَى الْجِدَارِ فَمَسَحَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ ثُمَّ رَدَّ عَلَيْهِ السَّلاَمَ .
Муслим айтди: Лайс ибн Саъд Жаъфар ибн Робиъадан, (у) Абдурраҳмон ибн Ҳурмуздан, (у) Умайр — Ибн Аббоснинг мавлоси(дан) ривоят қилди: У уни (шундай деб) айтаётган ҳолда эшитди: Мен ва Абдурраҳмон ибн Ясор — Маймуна, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжасининг мавлоси — келдик, то Абу ал-Жаҳм ибн ал-Ҳорис ибн ас-Симма ал-Ансорийнинг олдига кирдик. Абу ал-Жаҳм: "Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Биъри Жамал (Жамал қудуғи) томонидан келди; унга бир киши учраб, унга салом берди; лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга жавоб бермади — то бир деворга юзланиб, юзини ва икки қўлини (деворга) маш қилгунча; кейин унга саломни қайтарди" деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ عُثْمَانَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَجُلاً، مَرَّ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَبُولُ فَسَلَّمَ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ .
Ибн Умар (ривоят қилди): Бир киши ўтди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бавл қиляпти; у салом берди, лекин (Набий) унга (жавоб) қайтармади.