حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ الْعَتَكِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، اسْتُصْرِخَ عَلَى صَفِيَّةَ وَهُوَ بِمَكَّةَ فَسَارَ حَتَّى غَرَبَتِ الشَّمْسُ وَبَدَتِ النُّجُومُ فَقَالَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا عَجِلَ بِهِ أَمْرٌ فِي سَفَرٍ جَمَعَ بَيْنَ هَاتَيْنِ الصَّلاَتَيْنِ . فَسَارَ حَتَّى غَابَ الشَّفَقُ فَنَزَلَ فَجَمَعَ بَيْنَهُمَا .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ал-Атакий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Айюб Нофедан, у Ибн Умардан ривоят қилди: Ибн Умар Маккада экан, унга Сафийя (нинг вафоти) ҳақида хабар етказилди. У юриб кетди, ҳатто қуёш ботиб юлдузлар кўринди. Шунда у деди: Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам сафарда бирор иши шошилинч бўлса, мана шу икки намозни жам қилар эдилар. Сўнгра юриб кетди, ҳатто шафақ ғойиб бўлди, шунда тушиб иккаласини жам қилди.