حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، قَالَ سَمِعْتُ عُقْبَةَ بْنَ مُسْلِمٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحُبُلِيُّ، عَنِ الصُّنَابِحِيِّ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخَذَ بِيَدِهِ وَقَالَ " يَا مُعَاذُ وَاللَّهِ إِنِّي لأُحِبُّكَ وَاللَّهِ إِنِّي لأُحِبُّكَ " . فَقَالَ " أُوصِيكَ يَا مُعَاذُ لاَ تَدَعَنَّ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ تَقُولُ اللَّهُمَّ أَعِنِّي عَلَى ذِكْرِكَ وَشُكْرِكَ وَحُسْنِ عِبَادَتِكَ " . وَأَوْصَى بِذَلِكَ مُعَاذٌ الصُّنَابِحِيَّ وَأَوْصَى بِهِ الصُّنَابِحِيُّ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқри ривоят қилди, бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ривоят қилиб айтди: Мен Уқба ибн Муслимнинг шундай деганини эшитдим: Менга Абу Абдурраҳмон ал-Ҳубулий, у Сунобиҳийдан, у Муоз ибн Жабалдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг қўлидан ушлаб: «Эй Муоз, Аллаҳга қасамки, мен сени яхши кўраман, Аллаҳга қасамки, мен сени яхши кўраман», дедилар. Сўнг: «Эй Муоз, мен сенга васият қиламан, ҳар намознинг охирида: ‹Аллаҳумма аъинний алаа зикрика ва шукрика ва ҳусни ибодатик (Эй Аллаҳ, Сени зикр қилиш, Сенга шукр қилиш ва Сенга чиройли ибодат қилишда менга ёрдам бер)› дейишни асло тарк этма», дедилар. Муоз буни Сунобиҳийга васият қилди, Сунобиҳий эса буни Абу Абдурраҳмонга васият қилди.