حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ أَبِي الْعَبَّاسِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ : جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ : يَا رَسُولَ اللَّهِ أُجَاهِدُ قَالَ : " أَلَكَ أَبَوَانِ " . قَالَ : نَعَمْ . قَالَ : " فَفِيهِمَا فَجَاهِدْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ : أَبُو الْعَبَّاسِ هَذَا الشَّاعِرُ اسْمُهُ السَّائِبُ بْنُ فَرُّوخَ .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Абул-Аббосдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қилди. У деди: Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб деди: Ё Расулуллаҳ, жиҳод қилайми? У дедилар: «Ота-онанг борми?» У деди: Ҳа. У дедилар: «Бас, уларнинг йўлида жиҳод қилгин.» Абу Довуд деди: Бу Абул-Аббос шоир бўлиб, исми Соиб ибн Фаррухдир.