حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ قَيْسٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ - يَعْنِي ابْنَ عَمْرٍو - عَنْ دَاوُدَ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ عَنْ أَبِيهِ أُرَاهُ عَنْ جَدِّهِ قَالَ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْعَقِيقَةِ فَقَالَ " لاَ يُحِبُّ اللَّهُ الْعُقُوقَ " . كَأَنَّهُ كَرِهَ الاِسْمَ وَقَالَ " مَنْ وُلِدَ لَهُ وَلَدٌ فَأَحَبَّ أَنْ يَنْسُكَ عَنْهُ فَلْيَنْسُكْ عَنِ الْغُلاَمِ شَاتَانِ مُكَافِئَتَانِ وَعَنِ الْجَارِيَةِ شَاةٌ " . وَسُئِلَ عَنِ الْفَرَعِ قَالَ " وَالْفَرَعُ حَقٌّ وَأَنْ تَتْرُكُوهُ حَتَّى يَكُونَ بَكْرًا شُغْزُبًّا ابْنَ مَخَاضٍ أَوِ ابْنَ لَبُونٍ فَتُعْطِيَهُ أَرْمَلَةً أَوْ تَحْمِلَ عَلَيْهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَذْبَحَهُ فَيَلْزَقَ لَحْمُهُ بِوَبَرِهِ وَتُكْفِئَ إِنَاءَكَ وَتُوَلِّهَ نَاقَتَكَ " .
Бизга Қаънабий ривоят қилди, бизга Довуд ибн Қайс Амр ибн Шуайбдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам... (ҳ) Яна бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий ривоят қилди, бизга Абдулмалик — яъни Ибн Амр — Довуддан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, мен уни бобосидан деб ўйлайман, деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ақиқа ҳақида сўралди. Шунда у: «Аллаҳ оқни (итоатсизликни) севмайди», дедилар. Гўё у (ақиқа деган) исмни ёқтирмагандек бўлиб, сўнг: «Кимга фарзанд туғилса ва у унинг учун қурбонлик қилишни хоҳласа, ўғил бола учун бир-бирига тенг иккита қўй, қиз бола учун битта қўй сўйсин», дедилар. Ундан фараъ (жоҳилиятда туянинг тунжисини бутларга атаб сўйиш) ҳақида сўралди. У: «Фараъ ҳақдир. Аммо уни қолдириб, у (бўталоқ) етти ёки саккиз ойлик (она сутидан ажраган) ёки икки ёшли бўлгунча кутсанг, сўнг уни бирор бева аёлга берсанг ёки Аллаҳ йўлида (минеш учун) берсанг — уни сўйиб, гўштини жунга ёпиштириб, идишингни ағдариб, туянгни боласидан жудо қилганингдан кўра яхшироқдир», дедилар.