حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ ثَابِتٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي بُرَيْدَةَ، يَقُولُ كُنَّا فِي الْجَاهِلِيَّةِ إِذَا وُلِدَ لأَحَدِنَا غُلاَمٌ ذَبَحَ شَاةً وَلَطَخَ رَأْسَهُ بِدَمِهَا فَلَمَّا جَاءَ اللَّهُ بِالإِسْلاَمِ كُنَّا نَذْبَحُ شَاةً وَنَحْلِقُ رَأْسَهُ وَنَلْطَخُهُ بِزَعْفَرَانٍ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Собит ривоят қилди, бизга Али ибн Ҳусайн ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у: Отам Бурайдадан эшитдим, у: «Биз жоҳилиятда бўлганимизда, биримизга ўғил бола туғилса, қўй сўйиб, унинг қонини боланинг бошига суртар эдик. Аллаҳ Исломни келтиргач, биз қўй сўйиб, бошини қириб, унга заъфарон суртадиган бўлдик», деди.