حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَغَيْرُهُ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ عَمِّهِ، عِمْرَانَ بْنِ طَلْحَةَ عَنْ أُمِّهِ، حَمْنَةَ بِنْتِ جَحْشٍ قَالَتْ كُنْتُ أُسْتَحَاضُ حَيْضَةً كَثِيرَةً شَدِيدَةً فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَسْتَفْتِيهِ وَأُخْبِرُهُ فَوَجَدْتُهُ فِي بَيْتِ أُخْتِي زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي امْرَأَةٌ أُسْتَحَاضُ حَيْضَةً كَثِيرَةً شَدِيدَةً فَمَا تَرَى فِيهَا قَدْ مَنَعَتْنِي الصَّلاَةَ وَالصَّوْمَ فَقَالَ " أَنْعَتُ لَكِ الْكُرْسُفَ فَإِنَّهُ يُذْهِبُ الدَّمَ " . قَالَتْ هُوَ أَكْثَرُ مِنْ ذَلِكَ . قَالَ " فَاتَّخِذِي ثَوْبًا " . فَقَالَتْ هُوَ أَكْثَرُ مِنْ ذَلِكَ إِنَّمَا أَثُجُّ ثَجًّا . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سَآمُرُكِ بِأَمْرَيْنِ أَيَّهُمَا فَعَلْتِ أَجْزَأَ عَنْكِ مِنَ الآخَرِ وَإِنْ قَوِيتِ عَلَيْهِمَا فَأَنْتِ أَعْلَمُ " . فَقَالَ لَهَا " إِنَّمَا هَذِهِ رَكْضَةٌ من رَكَضَاتِ الشَّيْطَانِ فَتَحَيَّضِي سِتَّةَ أَيَّامٍ أَوْ سَبْعَةَ أَيَّامٍ فِي عِلْمِ اللَّهِ ثُمَّ اغْتَسِلِي حَتَّى إِذَا رَأَيْتِ أَنَّكِ قَدْ طَهُرْتِ وَاسْتَنْقَأْتِ فَصَلِّي ثَلاَثًا وَعِشْرِينَ لَيْلَةً أَوْ أَرْبَعًا وَعِشْرِينَ لَيْلَةً وَأَيَّامَهَا وَصُومِي فَإِنَّ ذَلِكَ يُجْزِئُكِ وَكَذَلِكَ فَافْعَلِي فِي كُلِّ شَهْرٍ كَمَا تَحِيضُ النِّسَاءُ وَكَمَا يَطْهُرْنَ مِيقَاتَ حَيْضِهِنَّ وَطُهْرِهِنَّ وَإِنْ قَوِيتِ عَلَى أَنْ تُؤَخِّرِي الظُّهْرَ وَتُعَجِّلِي الْعَصْرَ فَتَغْتَسِلِينَ وَتَجْمَعِينَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَتُؤَخِّرِينَ الْمَغْرِبَ وَتُعَجِّلِينَ الْعِشَاءَ ثُمَّ تَغْتَسِلِينَ وَتَجْمَعِينَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ فَافْعَلِي وَتَغْتَسِلِينَ مَعَ الْفَجْرِ فَافْعَلِي وَصُومِي إِنْ قَدَرْتِ عَلَى ذَلِكَ " . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَهَذَا أَعْجَبُ الأَمْرَيْنِ إِلَىَّ " .1 قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ عَمْرُو بْنُ ثَابِتٍ عَنِ ابْنِ عَقِيلٍ قَالَ فَقَالَتْ حَمْنَةُ فَقُلْتُ هَذَا أَعْجَبُ الأَمْرَيْنِ إِلَىَّ .2 لَمْ يَجْعَلْهُ مِنْ قَوْلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم جَعَلَهُ كَلاَمَ حَمْنَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَعَمْرُو بْنُ ثَابِتٍ رَافِضِيٌّ رَجُلُ سَوْءٍ وَلَكِنَّهُ كَانَ صَدُوقًا فِي الْحَدِيثِ وَثَابِتُ بْنُ الْمِقْدَامِ رَجُلٌ ثِقَةٌ وَذَكَرَهُ عَنْ يَحْيَى بْنِ مَعِينٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ سَمِعْتُ أَحْمَدَ يَقُولُ حَدِيثُ ابْنِ عَقِيلٍ فِي نَفْسِي مِنْهُ شَىْءٌ .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва бошқалар ривоят қилиб айтишди: бизга Абдулмалик ибн Амр ривоят қилди, бизга Зуҳайр ибн Муҳаммад Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилдан, у Иброҳим ибн Муҳаммад ибн Талҳадан, у амакиси Имрон ибн Талҳадан, у онаси Ҳамна бинти Жаҳшдан ривоят қилди. У айтди: Менга кўп ва қаттиқ истиҳаза қони келар эди. Бас, мен бу ҳақда фатво сўраб ва хабар бериш учун Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келдим, уни опам Зайнаб бинти Жаҳшнинг уйида топдим. «Эй Расулуллаҳ, мен кўп ва қаттиқ истиҳаза қони келадиган аёлман, бу ҳақда нима дейсиз? У мени намоздан ва рўзадан тўсиб қўйди», дедим. У: «Сенга пахта қўйишни тавсия қиламан, чунки у қонни кетказади», деди. У: «Бу ундан ҳам кўпроқ», деди. У: «Бас, бир мато олиб боғлаб ол», деди. У: «Бу ундан ҳам кўпроқ, мен жала бўлиб қуйиламан», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сенга икки ишни буюраман, қайсисини қилсанг, биридан кифоя қилади, агар иккаласига кучинг етса, ўзинг билувчироқсан», деди. Сўнг унга деди: «Бу, албатта, шайтоннинг бир тепкисидир. Бас, Аллаҳнинг илмида олти кун ёки етти кун ўзингни ҳайзли санаб намозни қолдир, сўнг ғусл қил. Токи покланганингни ва тозаланганингни кўрганингда йигирма уч кеча ёки йигирма тўрт кеча ва уларнинг кунларида намоз ўқи ва рўза тут, чунки бу сенга кифоя қилади. Ҳар ойда аёллар ҳайз кўрадиган ва покланадиган вақтлардагидек шундай қил. Агар Зуҳрни кечиктириб, Асрни шошилиштириб — ғусл қилиб икки намозни, Зуҳр ва Асрни жамлашга, Мағрибни кечиктириб, Ишони шошилиштириб, сўнг ғусл қилиб икки намозни жамлашга кучинг етса, шундай қил. Субҳ билан ғусл қилсанг, шундай қил ва рўза тут, агар бунга қодир бўлсанг», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу икки ишдан менга маъқулроғидир», деди. Абу Довуд айтди: Буни Амр ибн Собит Ибн Ақилдан ривоят қилди, у айтди: Ҳамна айтди: «Бу икки ишдан менга маъқулроғидир», дедим. У буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сўзидан қилмади, балки Ҳамнанинг сўзи қилиб қўйди. Абу Довуд айтди: Амр ибн Собит рофизий, ёмон киши эди, лекин ҳадисда ростгўй эди. Собит ибн Миқдом эса ишончли киши эди, буни Яҳё ибн Маъиндан зикр қилди. Абу Довуд айтди: Аҳмаднинг: Ибн Ақил ҳадисида кўнглимда бир нарса бор, деганини эшитдим.