حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا حَفْصٌ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنِ ابْنِ أَبْزَى، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، فِي هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ " يَا عَمَّارُ إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ هَكَذَا " . ثُمَّ ضَرَبَ بِيَدَيْهِ الأَرْضَ ثُمَّ ضَرَبَ إِحْدَاهُمَا عَلَى الأُخْرَى ثُمَّ مَسَحَ وَجْهَهُ وَالذِّرَاعَيْنِ إِلَى نِصْفِ السَّاعِدَيْنِ وَلَمْ يَبْلُغِ الْمِرْفَقَيْنِ ضَرْبَةً وَاحِدَةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ وَكِيعٌ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى وَرَوَاهُ جَرِيرٌ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى يَعْنِي عَنْ أَبِيهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Алў ривоят қилди, бизга Ҳафс ривоят қилди, бизга Аъмаш ривоят қилди, Салама ибн Куҳайлдан, Ибн Абзодан, Аммор ибн Ёсирдан, ушбу ҳадисда: У деди: «Эй Аммор, сенга шундай қилишинг кифоя эди», деди ва икки қўлини ерга урди, сўнг бирини иккинчисига урди, кейин юзини ва икки билакни билакларнинг ярмигача маш қилди, тирсакларга етказмади, бир уриш билан. Абу Довуд деди: Уни Вакиъ Аъмашдан, Салама ибн Куҳайлдан, Абдурраҳмон ибн Абзодан ривоят қилди. Жарир эса уни Аъмашдан, Салама ибн Куҳайлдан, Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, яъни отасидан ривоят қилди.