حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، : أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَجُلاً يُهَادَى بَيْنَ ابْنَيْهِ فَسَأَلَ عَنْهُ فَقَالُوا : نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ . فَقَالَ : " إِنَّ اللَّهَ لَغَنِيٌّ عَنْ تَعْذِيبِ هَذَا نَفْسَهُ " . وَأَمَرَهُ أَنْ يَرْكَبَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ : رَوَاهُ عَمْرُو بْنُ أَبِي عَمْرٍو عَنِ الأَعْرَجِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Ҳумайд ат-Тавилдан, у Собит ал-Бунонийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам икки ўғли орасида (суяб) етаклаб келинаётган бир кишини кўрдилар ва у ҳақида сўрадилар. Улар дедилар: «У пиёда юришни назр қилган.» У деди: «Аллаҳ шу кишининг ўзини азоблашидан бениёздир.» Ва унга уловга минишни буюрди. Абу Довуд деди: Буни Амр ибн Абу Амр ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди.