حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا الْحَارِثُ بْنُ عُبَيْدٍ أَبُو قُدَامَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ الأَخْنَسِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، : أَنَّ امْرَأَةً، أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ : يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي نَذَرْتُ أَنْ أَضْرِبَ عَلَى رَأْسِكَ بِالدُّفِّ . قَالَ : " أَوْفِي بِنَذْرِكِ " . قَالَتْ : إِنِّي نَذَرْتُ أَنْ أَذْبَحَ بِمَكَانِ كَذَا وَكَذَا، مَكَانٌ كَانَ يَذْبَحُ فِيهِ أَهْلُ الْجَاهِلِيَّةِ . قَالَ : " لِصَنَمٍ " . قَالَتْ : لاَ . قَالَ : " لِوَثَنٍ " . قَالَتْ : لاَ . قَالَ : " أَوْفِي بِنَذْرِكِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга ал-Ҳорис ибн Убайд Абу Қудома Убайдуллаҳ ибн ал-Ахнасдан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилдики: Бир аёл Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди ва деди: «Ё Расулуллаҳ, мен сенга (қайтиб келганингда) бошинг тепасида чилдирма (дуфф) чалишни назр қилган эдим.» У деди: «Назрингга вафо қил.» У деди: «Мен фалон-фалон жойда — жоҳилият аҳли қурбонлик сўядиган жойда — қурбонлик сўйишни назр қилдим.» У деди: «Санам учунми?» У деди: «Йўқ.» У деди: «Бут учунми?» У деди: «Йўқ.» У деди: «Назрингга вафо қил.»