حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْبِ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ جَدِّيَ الزُّبَيْبَ، يَقُولُ بَعَثَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَيْشًا إِلَى بَنِي الْعَنْبَرِ فَأَخَذُوهُمْ بِرُكْبَةٍ مِنْ نَاحِيَةِ الطَّائِفِ فَاسْتَاقُوهُمْ إِلَى نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَكِبْتُ فَسَبَقْتُهُمْ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ السَّلاَمُ عَلَيْكَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ أَتَانَا جُنْدُكَ فَأَخَذُونَا وَقَدْ كُنَّا أَسْلَمْنَا وَخَضْرَمْنَا آذَانَ النَّعَمِ فَلَمَّا قَدِمَ بَلْعَنْبَرُ قَالَ لِي نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكُمْ بَيِّنَةٌ عَلَى أَنَّكُمْ أَسْلَمْتُمْ قَبْلَ أَنْ تُؤْخَذُوا فِي هَذِهِ الأَيَّامِ " . قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " مَنْ بَيِّنَتُكَ " . قُلْتُ سَمُرَةُ رَجُلٌ مِنْ بَنِي الْعَنْبَرِ وَرَجُلٌ آخَرُ سَمَّاهُ لَهُ فَشَهِدَ الرَّجُلُ وَأَبَى سَمُرَةُ أَنْ يَشْهَدَ فَقَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَدْ أَبَى أَنْ يَشْهَدَ لَكَ فَتَحْلِفُ مَعَ شَاهِدِكَ الآخَرِ " . قُلْتُ نَعَمْ . فَاسْتَحْلَفَنِي فَحَلَفْتُ بِاللَّهِ لَقَدْ أَسْلَمْنَا يَوْمَ كَذَا وَكَذَا وَخَضْرَمْنَا آذَانَ النَّعَمِ . فَقَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اذْهَبُوا فَقَاسِمُوهُمْ أَنْصَافَ الأَمْوَالِ وَلاَ تَمَسُّوا ذَرَارِيَهُمْ لَوْلاَ أَنَّ اللَّهَ لاَ يُحِبُّ ضَلاَلَةَ الْعَمَلِ مَا رَزَيْنَاكُمْ عِقَالاً " . قَالَ الزُّبَيْبُ فَدَعَتْنِي أُمِّي فَقَالَتْ هَذَا الرَّجُلُ أَخَذَ زِرْبِيَّتِي فَانْصَرَفْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم - يَعْنِي فَأَخْبَرْتُهُ - فَقَالَ لِي " احْبِسْهُ " . فَأَخَذْتُ بِتَلْبِيبِهِ وَقُمْتُ مَعَهُ مَكَانَنَا ثُمَّ نَظَرَ إِلَيْنَا نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمَيْنِ فَقَالَ " مَا تُرِيدُ بِأَسِيرِكَ " . فَأَرْسَلْتُهُ مِنْ يَدِي فَقَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِلرَّجُلِ " رُدَّ عَلَى هَذَا زِرْبِيَّةَ أُمِّهِ الَّتِي أَخَذْتَ مِنْهَا " . فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنَّهَا خَرَجَتْ مِنْ يَدِي . قَالَ فَاخْتَلَعَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَيْفَ الرَّجُلِ فَأَعْطَانِيهِ . وَقَالَ لِلرَّجُلِ " اذْهَبْ فَزِدْهُ آصُعًا مِنْ طَعَامٍ " . قَالَ فَزَادَنِي آصُعًا مِنْ شَعِيرٍ .
Бизга Аҳмад ибн Абда ривоят қилди, бизга Аммор ибн Шуайб ибн Абдуллаҳ ибнуз-Зубайб ал-Анбарий ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, у деди: Мен бобом Зубайбдан эшитдим, у шундай деярди: Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам Банул-Анбарга лашкар юбордилар. Улар уларни Тоиф томонидаги Рукба деган жойда тутдилар ва Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига ҳайдаб келдилар. Мен миниб, уларга ўзиб Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига етиб келдим-да: «Ассалому алайка ё Набийяллаҳ ва роҳматуллаҳи ва баракотуҳу! Лашкаринг бизга келди ва бизни тутди, ҳолбуки биз ислом қабул қилган эдик ва чорваларнинг қулоғини кесиб белги қилган эдик», дедим. Банул-Анбар етиб келганда, Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Шу кунларда тутилишингиздан олдин ислом қабул қилганингизга далилингиз борми?», дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот: «Далилинг ким?», дедилар. Мен: «Банул-Анбардан Самура деган киши ва унга номини айтган бошқа бир киши», дедим. Ўша киши гувоҳлик берди, Самура эса гувоҳлик беришдан бош тортди. Шунда Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У сенга гувоҳлик беришдан бош тортди, демак иккинчи гувоҳинг билан бирга сен қасам ичасан», дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот менга қасам ичирди, мен Аллаҳ номи билан: биз фалон ва фалон куни ислом қабул қилганимизга ва чорваларнинг қулоғини кесиб белгилаганимизга қасам ичдим. Шунда Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Боринглар, уларга молларнинг ярмини тақсимлаб беринглар ва бола-чақаларига тегманглар. Агар Аллаҳ амалнинг беҳуда кетишини ёқтирмаганида эди, сиздан бир боғ арқонни ҳам олмас эдик (сизга зарар етказмас эдик)», дедилар. Зубайб деди: Кейин онам мени чақириб: «Мана шу киши менинг гиламимни олиб қўйди», деди. Мен Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига қайтиб — яъни унга хабар бердим — у зот менга: «Уни ушлаб тур», дедилар. Мен унинг ёқасидан ушлаб, у билан ўз жойимизда турдим. Кейин Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг иккаламизнинг тик турганимизга қараб: «Асирингга нима қилмоқчисан?», дедилар. Мен уни қўлимдан қўйиб юбордим. Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам туриб, ўша кишига: «Онасининг сен олган гиламини бунга қайтариб бер», дедилар. У: «Ё Набийяллаҳ, у қўлимдан чиқиб кетган (йўқ бўлиб кетган)», деди. Шунда Аллаҳнинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам ўша кишининг қиличини суғуриб олиб, менга бердилар. Ва ўша кишига: «Бор, бунга бир неча сў таом қўшиб бер», дедилар. У менга бир неча сў арпа қўшиб берди.