حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ ثَابِتٍ الْمَرْوَزِيُّ، حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ يَزِيدَ النَّحْوِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ { وَاللاَّتِي يَأْتِينَ الْفَاحِشَةَ مِنْ نِسَائِكُمْ فَاسْتَشْهِدُوا عَلَيْهِنَّ أَرْبَعَةً مِنْكُمْ فَإِنْ شَهِدُوا فَأَمْسِكُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ حَتَّى يَتَوَفَّاهُنَّ الْمَوْتُ أَوْ يَجْعَلَ اللَّهُ لَهُنَّ سَبِيلاً } وَذَكَرَ الرَّجُلَ بَعْدَ الْمَرْأَةِ ثُمَّ جَمَعَهُمَا فَقَالَ { وَاللَّذَانِ يَأْتِيَانِهَا مِنْكُمْ فَآذُوهُمَا فَإِنْ تَابَا وَأَصْلَحَا فَأَعْرِضُوا عَنْهُمَا } فَنَسَخَ ذَلِكَ بِآيَةِ الْجَلْدِ فَقَالَ { الزَّانِيَةُ وَالزَّانِي فَاجْلِدُوا كُلَّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا مِائَةَ جَلْدَةٍ } .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Собит ал-Марвазий ривоят қилди, менга Али ибн ал-Ҳусайн отасидан, у Язид ан-Наҳвийдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилиб айтди: «Аёлларингиздан фоҳиша (зино) қилганларига ўзларингиздан тўртта гувоҳ келтиринглар, агар улар гувоҳлик берсалар, уларни ўлим олиб кетгунча ёки Аллаҳ уларга бир йўл очгунча уйларда ушлаб турингиз» (ояти нозил бўлди). У (Аллаҳ) аёлдан кейин эркакни зикр қилди, сўнг икковини бирга зикр қилиб: «Сизлардан икки киши уни (фоҳишани) қилсалар, икковини озорланглар; агар улар тавба қилиб, ўзларини тузатсалар, уларни ўз ҳолига қўйинглар» деди. Сўнг буни қамчилаш ояти билан бекор қилиб (насх этиб): «Зинокор аёл ва зинокор эркак — уларнинг ҳар бирини юз дарра уринглар» деди.