حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ سُمَيَّةَ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّهُ اعْتَلَّ بَعِيرٌ لِصَفِيَّةَ بِنْتِ حُيَىٍّ وَعِنْدَ زَيْنَبَ فَضْلُ ظَهْرٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِزَيْنَبَ " أَعْطِيهَا بَعِيرًا " . فَقَالَتْ أَنَا أُعْطِي تِلْكَ الْيَهُودِيَّةَ فَغَضِبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهَجَرَهَا ذَا الْحِجَّةَ وَالْمُحَرَّمَ وَبَعْضَ صَفَرٍ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Собит ал-Бунонийдан, у Сумайядан, у Оишадан розияллаҳу анҳо ривоят қилди: «Сафийя бинт Ҳуяййнинг туяси касал бўлиб қолди, Зайнабнинг олдида эса ортиқча минадиган улов бор эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Зайнабга: ‹Унга бир туя бер›, деди. У эса: ‹Мен ўша яҳудий аёлга бераманми?› деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ғазабланиб, Зулҳижжа, Муҳаррам ва Сафарнинг бир қисмида ундан ажралиб турди.»