حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ بْنُ عَطَاءٍ الْخَفَّافُ أَبُو نَصْرٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ : إِنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ نَخْلاً لِبَنِي النَّجَّارِ فَسَمِعَ صَوْتًا فَفَزِعَ فَقَالَ : " مَنْ أَصْحَابُ هَذِهِ الْقُبُورِ " . قَالُوا : يَا رَسُولَ اللَّهِ نَاسٌ مَاتُوا فِي الْجَاهِلِيَّةِ . فَقَالَ : " تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنْ عَذَابِ النَّارِ وَمِنْ فِتْنَةِ الدَّجَّالِ " . قَالُوا : وَمِمَّ ذَاكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ : " إِنَّ الْمُؤْمِنَ إِذَا وُضِعَ فِي قَبْرِهِ أَتَاهُ مَلَكٌ فَيَقُولُ لَهُ : مَا كُنْتَ تَعْبُدُ فَإِنِ اللَّهُ هَدَاهُ قَالَ : كُنْتُ أَعْبُدُ اللَّهَ . فَيُقَالُ لَهُ : مَا كُنْتَ تَقُولُ فِي هَذَا الرَّجُلِ فَيَقُولُ : هُوَ عَبْدُ اللَّهِ وَرَسُولُهُ فَمَا يُسْأَلُ عَنْ شَىْءٍ غَيْرَهَا فَيُنْطَلَقُ بِهِ إِلَى بَيْتٍ كَانَ لَهُ فِي النَّارِ، فَيُقَالُ لَهُ : هَذَا بَيْتُكَ كَانَ لَكَ فِي النَّارِ وَلَكِنَّ اللَّهَ عَصَمَكَ وَرَحِمَكَ فَأَبْدَلَكَ بِهِ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ فَيَقُولُ : دَعُونِي حَتَّى أَذْهَبَ فَأُبَشِّرَ أَهْلِي . فَيُقَالُ لَهُ : اسْكُنْ . وَإِنَّ الْكَافِرَ إِذَا وُضِعَ فِي قَبْرِهِ أَتَاهُ مَلَكٌ فَيَنْتَهِرُهُ فَيَقُولُ لَهُ : مَا كُنْتَ تَعْبُدُ فَيَقُولُ : لاَ أَدْرِي . فَيُقَالُ لَهُ : لاَ دَرَيْتَ وَلاَ تَلَيْتَ . فَيُقَالُ لَهُ : فَمَا كُنْتَ تَقُولُ فِي هَذَا الرَّجُلِ فَيَقُولُ : كُنْتُ أَقُولُ مَا يَقُولُ النَّاسُ . فَيَضْرِبُهُ بِمِطْرَاقٍ مِنْ حَدِيدٍ بَيْنَ أُذُنَيْهِ فَيَصِيحُ صَيْحَةً يَسْمَعُهَا الْخَلْقُ غَيْرَ الثَّقَلَيْنِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб ибн Ато ал-Хаффоф Абу Наср Саъийддан, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам Банун Нажжорнинг хурмозорига кирди-да, бир овозни эшитиб чўчиди. Сўнгра: «Бу қабрларнинг эгалари кимлар?» деди. Улар: «Эй Аллаҳнинг Расули, жоҳилиятда ўлган кишилар», дедилар. У: «Дўзах азобидан ва Дажжол фитнасидан Аллаҳдан паноҳ тиланглар», деди. Улар: «Бу нимадан, эй Аллаҳнинг Расули?» дедилар. У: «Албатта, мўмин қабрига қўйилганда, унинг олдига бир малоика келиб: ‹Нимага ибодат қилардинг?› дейди. Бас, агар Аллаҳ уни ҳидоят қилган бўлса: ‹Аллаҳга ибодат қилардим› дейди. Унга: ‹Бу киши ҳақида нима дердинг?› дейилади. У: ‹У Аллаҳнинг бандаси ва Расулидир› дейди. Бас, ундан бундан бошқа нарса сўралмайди. Сўнгра у дўзахда ўзига аталган бир уйга олиб борилади-да: ‹Бу сенинг дўзахдаги уйинг эди, лекин Аллаҳ сени асради ва сенга раҳм қилди-да, унинг ўрнига сенга жаннатда бир уй берди› дейилади. У: ‹Мени қўйиб юборинглар, бориб оиламга хушхабар берай› дейди. Унга: ‹Жойингда тур› дейилади. Ва албатта, кофир қабрига қўйилганда, унинг олдига бир малоика келиб уни қаттиқ тергайди-да: ‹Нимага ибодат қилардинг?› дейди. У: ‹Билмайман› дейди. Унга: ‹Билмадинг ва ўқимадинг› дейилади. Сўнгра унга: ‹Бу киши ҳақида нима дердинг?› дейилади. У: ‹Мен одамлар айтганини айтардим› дейди. Шунда уни темирдан бўлган болға билан икки қулоғи орасига уради, у шундай бир қичқириқ билан қичқирадики, уни икки сақалайтдан (инс ва жинсдан) бошқа барча халойиқ эшитади», деди.