حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، حَدَّثَنَا مُبَشِّرٌ الْحَلَبِيُّ، عَنْ تَمَّامِ بْنِ نَجِيحٍ، عَنْ كَعْبٍ الإِيَادِيِّ، قَالَ كُنْتُ أَخْتَلِفُ إِلَى أَبِي الدَّرْدَاءِ فَقَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَلَسَ وَجَلَسْنَا حَوْلَهُ فَقَامَ فَأَرَادَ الرُّجُوعَ نَزَعَ نَعْلَيْهِ أَوْ بَعْضَ مَا يَكُونُ عَلَيْهِ فَيَعْرِفُ ذَلِكَ أَصْحَابُهُ فَيَثْبُتُونَ .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Мубашшир ал-Ҳалабий Таммом ибн Нажиҳдан, у Каъб ал-Иёдийдан ривоят қилди, у деди: Мен Абу Дардонинг олдига бориб турардим. Абу Дардо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтирганларида ва биз уларнинг атрофида ўтирганимизда, туриб кетмоқчи бўлиб қайтишни хоҳласалар, кавушларини ёки устларидаги нарсаларнинг баъзисини ечардилар. Шунда саҳобалари буни англаб, ўз жойларида қолардилар.