حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدِّمَشْقِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ بْنُ مُسْلِمٍ الدِّمَشْقِيُّ، - وَكَانَ مِنْ ثِقَاتِ الْمُسْلِمِينَ مِنَ الْمُتَعَبِّدِينَ - قَالَ حَدَّثَنَا مُدْرِكُ بْنُ سَعْدٍ - قَالَ يَزِيدُ شَيْخٌ ثِقَةٌ - عَنْ يُونُسَ بْنِ مَيْسَرَةَ بْنِ حَلْبَسٍ عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ رضى الله عنه قَالَ مَنْ قَالَ إِذَا أَصْبَحَ وَإِذَا أَمْسَى حَسْبِيَ اللَّهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ وَهُوَ رَبُّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ سَبْعَ مَرَّاتٍ كَفَاهُ اللَّهُ مَا أَهَمَّهُ صَادِقًا كَانَ بِهَا أَوْ كَاذِبًا .
Бизга Язид ибн Муҳаммад Димашқий ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ибн Муслим Димашқий — у мусулмонларнинг ишончли, ибодатга берилганларидан эди — ривоят қилди, у деди: бизга Мудрик ибн Саъд ривоят қилди — Язид деди: у ишончли шайх эди — Юнус ибн Майсара ибн Ҳалбасдан, у Уммуд-Дардодан, у Абуд-Дардо розияллаҳу анҳудан ривоят қилди, у деди: «Ким тонгда ва кечда етти марта ‹Ҳасбияллаҳу, ло илаҳа илла Ҳува, алайҳи таваккалту ва Ҳува Роббул-аршил-азим (Аллаҳ менга кифоядир, Ундан ўзга илоҳ йўқ, Унга таваккул қилдим, У буюк Аршнинг Роббидир)› деса, бунда содиқ бўлсин ёки ёлғончи, Аллаҳ уни ғамга солган нарсадан кифоя қилади.»