حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنِ ابْنِ لَهِيعَةَ، وَحَيْوَةَ، وَسَعِيدِ بْنِ أَبِي أَيُّوبَ، عَنْ كَعْبِ بْنِ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا سَمِعْتُمُ الْمُؤَذِّنَ فَقُولُوا مِثْلَ مَا يَقُولُ ثُمَّ صَلُّوا عَلَىَّ فَإِنَّهُ مَنْ صَلَّى عَلَىَّ صَلاَةً صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ بِهَا عَشْرًا ثُمَّ سَلُوا اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ لِيَ الْوَسِيلَةَ فَإِنَّهَا مَنْزِلَةٌ فِي الْجَنَّةِ لاَ تَنْبَغِي إِلاَّ لِعَبْدٍ مِنْ عِبَادِ اللَّهِ تَعَالَى وَأَرْجُو أَنْ أَكُونَ أَنَا هُوَ فَمَنْ سَأَلَ اللَّهَ لِيَ الْوَسِيلَةَ حَلَّتْ عَلَيْهِ الشَّفَاعَةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб ривоят қилди, у ибн Лаҳиъа, Ҳайва ва Саид ибн Абу Айюбдан, улар Каъб ибн Алқамадан, у Абдурраҳмон ибн Жубайдан, у Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Осдан ривоят қилди: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитган: «Муаззинни эшитсангиз, у айтганидек айтинг. Сўнг менга саловот айтинг, чунки ким менга бир марта саловот айтса, Аллаҳ унга шу сабаб ўн марта раҳмат қилади. Сўнг Аллаҳ азза ва жалладан мен учун василани сўранг, чунки у — Жаннатдаги бир мартабадир, у фақат Аллаҳ таолонинг бандаларидан бир бандагагина лойиқдир. Мен ўша банда бўлишимни умид қиламан. Ким мен учун Аллаҳдан василани сўраса, унга шафоат ҳалол бўлади.»