حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ، أَخْبَرَنَا كَعْبُ بْنُ عَلْقَمَةَ، سَمِعَ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ جُبَيْرٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا سَمِعْتُمُ الْمُؤَذِّنَ فَقُولُوا مِثْلَ مَا يَقُولُ الْمُؤَذِّنُ ثُمَّ صَلُّوا عَلَىَّ فَإِنَّهُ مَنْ صَلَّى عَلَىَّ صَلاَةً صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ بِهَا عَشْرًا ثُمَّ سَلُوا لِيَ الْوَسِيلَةَ فَإِنَّهَا مَنْزِلَةٌ فِي الْجَنَّةِ لاَ تَنْبَغِي إِلاَّ لِعَبْدٍ مِنْ عِبَادِ اللَّهِ وَأَرْجُو أَنْ أَكُونَ أَنَا هُوَ وَمَنْ سَأَلَ لِيَ الْوَسِيلَةَ حَلَّتْ عَلَيْهِ الشَّفَاعَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ مُحَمَّدٌ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ جُبَيْرٍ هَذَا قُرَشِيٌّ مِصْرِيٌّ مَدَنِيٌّ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ شَامِيٌّ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқриъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳайва ривоят қилди, (у деди): бизга Каъб ибн Алқама хабар берди, у Абдураҳмон ибн Жубайрдан эшитди, у Абдуллаҳ ибн Амрдан эшитди, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитди: «Муаззинни эшитганингизда, муаззин айтганидек айтинг. Сўнгра менга саловот айтинг, чунки ким менга бир бор саловот айтса, Аллаҳ унга ўша (саловот) туфайли ўн марта (раҳмат) йўллайди. Сўнгра мен учун Аллаҳдан василани сўранг, чунки у жаннатдаги бир мақом бўлиб, фақат Аллаҳнинг бандаларидан бир бандага лойиқдир; мен ўша (банда) бўлишимни умид қиламан. Ким мен учун василани сўраса, унга шафоат (вожиб) бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Муҳаммад деди: бу Абдураҳмон ибн Жубайр қураший, мисрлик, мадиналикдир; Абдураҳмон ибн Жубайр ибн Нуфайр эса шомликдир.