حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ إِذَا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ كَبَّرَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ وَإِذَا رَكَعَ وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ وَإِذَا قَامَ مِنَ الرَّكْعَتَيْنِ رَفَعَ يَدَيْهِ وَيَرْفَعُ ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الصَّحِيحُ قَوْلُ ابْنِ عُمَرَ وَلَيْسَ بِمَرْفُوعٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى بَقِيَّةُ أَوَّلَهُ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ وَأَسْنَدَهُ وَرَوَاهُ الثَّقَفِيُّ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ أَوْقَفَهُ عَلَى اب��نِ عُمَرَ وَقَالَ فِيهِ وَإِذَا قَامَ مِنَ الرَّكْعَتَيْنِ يَرْفَعُهُمَا إِلَى ثَدْيَيْهِ وَهَذَا هُوَ الصَّحِيحُ . قال أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ وَمَالِكٌ وَأَيُّوبُ وَابْنُ جُرَيْجٍ مَوْقُوفًا وَأَسْنَدَهُ حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ وَحْدَهُ عَنْ أَيُّوبَ وَلَمْ يَذْكُرْ أَيُّوبُ وَمَالِكٌ الرَّفْعَ إِذَا قَامَ مِنَ السَّجْدَتَيْنِ وَذَكَرَهُ اللَّيْثُ فِي حَدِيثِهِ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ فِيهِ قُلْتُ لِنَافِعٍ أَكَانَ ابْنُ عُمَرَ يَجْعَلُ الأُولَى أَرْفَعَهُنَّ قَالَ لاَ سَوَاءً . قُلْتُ أَشِرْ لِي . فَأَشَارَ إِلَى الثَّدْيَيْنِ أَوْ أَسْفَلَ مِنْ ذَلِكَ .
Бизга Наср ибн Алий ривоят қилди, бизга Абдул-Аъло хабар берди, бизга Убайдуллаҳ Нофиъъдан, у ибн Умаръдан ривоят қилди: У намозга кирганида такбир айтиб қўлларини кўтарарди, рукуъ қилганда, «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деганда ва икки ракъатдан турганда ҳам қўлларини кўтарарди ва буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга нисбат берарди. Абу Довуд деди: Тўғриси ибн Умарнинг сўзидир, марфуъ эмас. Абу Довуд деди: Бақийя унинг аввалини Убайдуллаҳъдан ривоят қилиб, уни (Набийга) иснод қилди. Сақафий уни Убайдуллаҳъдан ривоят қилиб, ибн Умар сўзига тўхтатди ва унда: «Икки ракъатдан турганда қўлларини икки кўкрагига кўтарарди» деди. Ва тўғриси шудир. Абу Довуд деди: Буни ал-Лайс ибн Саъд, Молик, Айюб ва ибн Журайж мавқуф (саҳобада тўхтаб) ривоят қилдилар. Уни фақат Ҳаммод ибн Салама ёлғиз ўзи Айюбъдан иснод қилди. Айюб ва Молик икки саждадан турганда кўтаришни зикр қилмадилар, ал-Лайс эса уни ҳадисида зикр қилди. Ибн Журайж унда деди: Мен Нофиъга: «Ибн Умар биринчисини улардан энг баланд қилармиди?» дедим. У: «Йўқ, баробар эди» деди. Мен: «Менга ишора қил» дедим. У икки кўкракка ёки ундан пастроққа ишора қилди.