حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي خَارِجَةُ بْنُ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ أُمَّ الْعَلاَءِ ـ امْرَأَةً مِنَ الأَنْصَارِ ـ بَايَعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّهُ اقْتُسِمَ الْمُهَاجِرُونَ قُرْعَةً فَطَارَ لَنَا عُثْمَانُ بْنُ مَظْعُونٍ، فَأَنْزَلْنَاهُ فِي أَبْيَاتِنَا، فَوَجِعَ وَجَعَهُ الَّذِي تُوُفِّيَ فِيهِ، فَلَمَّا تُوُفِّيَ وَغُسِّلَ وَكُفِّنَ فِي أَثْوَابِهِ، دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْكَ أَبَا السَّائِبِ، فَشَهَادَتِي عَلَيْكَ لَقَدْ أَكْرَمَكَ اللَّهُ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَمَا يُدْرِيكِ أَنَّ اللَّهَ قَدْ أَكْرَمَهُ ". فَقُلْتُ بِأَبِي أَنْتَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَنْ يُكْرِمُهُ اللَّهُ فَقَالَ " أَمَّا هُوَ فَقَدْ جَاءَهُ الْيَقِينُ، وَاللَّهِ إِنِّي لأَرْجُو لَهُ الْخَيْرَ، وَاللَّهِ مَا أَدْرِي ـ وَأَنَا رَسُولُ اللَّهِ ـ مَا يُفْعَلُ بِي ". قَالَتْ فَوَاللَّهِ لاَ أُزَكِّي أَحَدًا بَعْدَهُ أَبَدًا. حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، مِثْلَهُ. وَقَالَ نَافِعُ بْنُ يَزِيدَ عَنْ عُقَيْلٍ، مَا يُفْعَلُ بِهِ وَتَابَعَهُ شُعَيْبٌ وَعَمْرُو بْنُ دِينَارٍ وَمَعْمَرٌ.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди: Лайс бизга айтди, Ақилдан, у Ибн Шиҳобдан: Хорижа ибн Зайд ибн Собит менга хабар берди: Уммул-Алў — Ансордан бир аёл, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга байъат қилган — унга хабар берди: Муҳожирлар қуръа (ташлаб) тақсим қилинди, бизга Усмон ибн Мазъун (қуръада) чиқди. Биз уни уйларимизда (меҳмон) қилдик. У вафот этган касалига гирифтор бўлди. У вафот этиб, ғусл қилиниб, ўз кийимларига кафанланганида, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кирдилар. Мен: ‹Аллаҳнинг раҳмати сенга бўлсин, эй Абус-Соиб, сен ҳақда менинг гувоҳлигим — албатта Аллаҳ сени ҳурматлади (жаннатда)› дедим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳ уни ҳурматлаганини сенга нима билдирди?» дедилар. Мен: ‹Отам сизга фидо бўлсин, ё Расулуллаҳ, уни Аллаҳ ҳурматламаса, ким ҳурматлайди?› дедим. У зот: «Унга келса, унга яқин (ўлим) келди. Аллаҳга қасамки, мен унга хайрни умид қиламан. Аллаҳга қасамки, мен — Аллаҳнинг Расули бўлган ҳолда — менга нима қилинишини билмайман», дедилар. У деди: Аллаҳга қасамки, мен ундан кейин ҳеч қачон ҳеч кимни (жаннатли деб) покламайман. Саъид ибн Уфайр бизга айтди: Лайс бизга шунинг мислини айтди. Нофиъ ибн Язид Ақилдан: ‹унга нима қилинишини› деди. Бунга Шуъайб, Амр ибн Динор ва Маъмар мутобаат қилди.