حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ أُمَّ الْعَلاَءِ ـ امْرَأَةً مِنْ نِسَائِهِمْ بَايَعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ـ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ عُثْمَانَ بْنَ مَظْعُونٍ طَارَ لَهُمْ فِي السُّكْنَى حِينَ اقْتَرَعَتِ الأَنْصَارُ عَلَى سُكْنَى الْمُهَاجِرِينَ، قَالَتْ أُمُّ الْعَلاَءِ فَاشْتَكَى عُثْمَانُ عِنْدَنَا، فَمَرَّضْتُهُ حَتَّى تُوُفِّيَ، وَجَعَلْنَاهُ فِي أَثْوَابِهِ، فَدَخَلَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْكَ أَبَا السَّائِبِ، شَهَادَتِي عَلَيْكَ لَقَدْ أَكْرَمَكَ اللَّهُ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَمَا يُدْرِيكِ أَنَّ اللَّهَ أَكْرَمَهُ ". قَالَتْ قُلْتُ لاَ أَدْرِي بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَنْ قَالَ " أَمَّا هُوَ فَقَدْ جَاءَهُ وَاللَّهِ الْيَقِينُ، وَاللَّهِ إِنِّي لأَرْجُو لَهُ الْخَيْرَ، وَمَا أَدْرِي وَاللَّهِ وَأَنَا رَسُولُ اللَّهِ مَا يُفْعَلُ بِي ". قَالَتْ فَوَاللَّهِ لاَ أُزَكِّي أَحَدًا بَعْدَهُ قَالَتْ فَأَحْزَنَنِي ذَلِكَ فَنِمْتُ فَأُرِيتُ لِعُثْمَانَ بْنِ مَظْعُونٍ عَيْنًا تَجْرِي، فَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ. فَقَالَ " ذَلِكَ عَمَلُهُ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, Ибн Шиҳоб бизга хабар берди, Хорижа ибн Зайд ибн Собитдан: Умму Ало — уларнинг аёлларидан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга байъат қилган бир аёл — унга хабар бердики, Ансор муҳожирларнинг (жойлашиши) қуръасини ташлаганида, Усмон ибн Мазъун уларга (Умму Алонин оиласига) қуръада тушди (жойлашди). Умму Ало деди: Усмон бизнинг ҳузуримизда касалланди, мен уни (токи) вафот этгунча парвариш қилдим ва уни ўз кийимларига (кафанга) қўйдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга кирди. Мен: «Аллаҳнинг раҳмати сенга бўлсин, эй Абус-Соиб; менинг сенга гувоҳлигим — албатта Аллаҳ сени икром қилди», дедим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳнинг уни икром қилганини сенга нима билдирди?», деди. (Умму Ало) деди: Мен: «Билмайман, отам ва онам сенга фидо бўлсин, эй Расулуллаҳ; бас, ким (икром қилинади)?», дедим. У: «Унга келсак — Аллаҳга қасам, унга яқин (ўлим) келди; Аллаҳга қасам, мен унга яхшилик умид қиламан; (лекин) мен Расулуллаҳ бўла туриб, Аллаҳга қасам, менга нима қилинишини билмайман», деди. (Умму Ало) деди: Аллаҳга қасам, мен ундан кейин ҳеч кимни (жаннатли деб аниқ) тазкия (поклаш, мақтов) қилмайман. (Умму Ало) деди: Бу мени қайғуртирди, мен ухлаб қолдим ва Усмон ибн Мазъун учун оқаётган бир булоқни (тушимда) кўрдим. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келдим ва унга хабар бердим. У: «У — унинг амали(нинг савоби)дир», деди.