حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمًا فَصَلَّى عَلَى أَهْلِ أُحُدٍ صَلاَتَهُ عَلَى الْمَيِّتِ، ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " إِنِّي فَرَطٌ لَكُمْ، وَأَنَا شَهِيدٌ عَلَيْكُمْ، وَإِنِّي وَاللَّهِ لأَنْظُرُ إِلَى حَوْضِي الآنَ، وَإِنِّي أُعْطِيتُ مَفَاتِيحَ خَزَائِنِ الأَرْضِ ـ أَوْ مَفَاتِيحَ الأَرْضِ ـ وَإِنِّي وَاللَّهِ مَا أَخَافُ عَلَيْكُمْ أَنْ تُشْرِكُوا بَعْدِي، وَلَكِنْ أَخَافُ عَلَيْكُمْ أَنْ تَنَافَسُوا فِيهَا ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Лайс бизга айтди: Язид ибн Абу Ҳабиб менга айтди, Абул-Хайрдан, у Уқба ибн Омирдан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кун чиқиб, Уҳуд аҳлига — маййитга ўқиган намозидек — намоз ўқиди, сўнг минбарга қайтиб: «Мен сизларнинг (олдингизда Ҳавз бўйига) етиб борувчиман, мен сизларга гувоҳман. Аллаҳга қасамки, мен ҳозир ўз Ҳавзимга қараб турибман. Менга ер хазиналарининг калитлари — ёки ернинг калитлари — берилди. Аллаҳга қасамки, мен сизларнинг мендан кейин ширк келтиришингиздан қўрқмайман, лекин мен сизларнинг у (дунё) ҳақида бир-бирингиз билан рақобатлашишингиздан қўрқаман» дедилар.