حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمًا فَصَلَّى عَلَى أَهْلِ أُحُدٍ صَلاَتَهُ عَلَى الْمَيِّتِ ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " إِنِّي فَرَطٌ لَكُمْ وَأَنَا شَهِيدٌ عَلَيْكُمْ وَإِنِّي وَاللَّهِ لأَنْظُرُ إِلَى حَوْضِيَ الآنَ وَإِنِّي قَدْ أُعْطِيتُ مَفَاتِيحَ خَزَائِنِ الأَرْضِ أَوْ مَفَاتِيحَ الأَرْضِ وَإِنِّي وَاللَّهِ مَا أَخَافُ عَلَيْكُمْ أَنْ تُشْرِكُوا بَعْدِي وَلَكِنْ أَخَافُ عَلَيْكُمْ أَنْ تَتَنَافَسُوا فِيهَا " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди: Бизга Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул Хайрдан, у Уқба ибн Омирдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни чиқиб, Уҳуд аҳлига маййит устига ўқиладиган намозни ўқидилар, сўнг минбарга қайтиб бордилар ва дедилар: «Албатта, мен сизлар учун олдинма-кета борувчиман ва мен сизларга гувоҳман. Валлаҳи, мен ҳозир ўз ҳавзимга қараб турибман. Менга ер хазиналарининг калитлари — ёки ернинг калитлари — берилди. Валлаҳи, мен сизлар ҳақида мендан кейин ширк келтиришингиздан қўрқмайман, балки мен сизлар ҳақида унда (дунёда) ўзаро рақобат қилишингиздан қўрқаман.»